Dr Ana Mladenović, naučna saradnica Rudarsko-geološkog fakulteta i dr Dragan Milovanović, vulkanolog i geolog govorili su u Novom danu o zemljotresu u Turskoj. Mladenović je rekla da je nije iznenadio, a Milovanović objašnjava da "treba imati u vidu prostor u kome se to dogodilo".
Mladenović kaže da „nije bila iznenađena“ kada je videla da se zemljotres desio tamo.
„Iako sam odmah, čim sam videla magnitudu pomislila kako je strašno. Onda sam kasnije videla i snimke i fotografije, stvarno je katastrofa, iako je to očekivano i nije nas iznenadilo, nikog od geologa“, kaže.
Turska se, objašnjava, nalazi na izuzetno aktivnom području, tektonski gledano.
Pročitajte još
„Sama Turska leži na anatolijskoj ploči, koja je na neki način uklještena između dve veće ploče. Istočno od anatolijske se nalazi arabijska ploča koja je vrlo aktivna i kreće se ka severu, upravo to izaziva aktivnost. Nije neočekivano, mi znamo sve to, postoje podaci o pomeranjima GPS stanica koje beleže kretanje arabijske ploče, zbog toga znamo kolika je aktivnost, naravno da nismo mogli tačno da kažemo da će biti zemljotres magnitude 7,8. Nijedan seizmolog vam neće reći sa sigurnošću da će se desiti danas ili sutra“, kaže ona.
Milovanović kaže da je u Japanu druga priča – mnogo opasnija, intenzivnija i češća.
„Treba imati u vidu prostor u kome se to dogodilo, sve je to sa skromnim standardom, velikim brojem ljudi… Ako su kuće skromnog kvaliteta“, kaže on.
Mladenović objašnjava da postoje dve stvari koje dovode do toga je ovaj zemljotres smrtonosniji i da ima veću rušilačku moć nego u Japanu, iako je tamo veće magnitude.
„Prvo je to što su neuporedivi Japan i Turska što se tiče izgradnje, u Japanu kada se desi zemljotres magnitude 6, kakav bi kod nas porušio verovatno jedan deo grada, tamo ljudi samo sačekaju da prođe. Sve zgrade su izgrađene kako bi trebalo, u Turskoj je verovatno stepen gradnje isti kao i kod nas, postoje propisi, svi moramo da poštujemo evropske propise, ali znate već kako je kod nas, tako je verovatno i tamo“, kaže ona.
Objašnjava i da je zemljotres bio na relativno maloj dubini, pa je zbog toga rušilačko dejstvo bilo mnogo veće nego da se desio dublje.
Energija se, kaže, nakuplja hiljadama i desetinama hiljada godina za ovako jak zemljotres.
Milovanović kaže da svaka ploča nosi odgovarajuću kompenzaciju i određenu količinu energije koja se akumulira.
„Ako je zemljotres plitak, energija se lakše oslobađa i intenzivnija je. Koja je vrsta kamena, koliko ima vode, koja je struktura, sve se ovde pogodilo. Ovde je bio plitak zemljotres, ispod dvadesetak km, stene su ovde bazične, koje su se podvukle, teške, gurale, vrlo je složena priča, a mi smo u osinjaku“, kaže.
Ističe da su mnogi ljudi iz njihove struke sada izuzetno angažovani i koncentrisani.
„Zemlja ima svoje vreme koje se meri hiljadama, šta smo mi, stotinak godina i to je ako doživimo. Taj vremenski interval za geologiju je samo tren“, kaže on.
Mladenović kaže da je ljudi često pitaju zašto se zemljotresi noću dešavaju.
„Nema to neke veze, makar da smo mi mogli da uvtrdimo kakva bi bila veza da li su danju, noću, da li će da pada kiša ili ne, to su pojave koje samo slučajno mogu da se pogode, na zemljotres utiče tektonska energija, a ne to da li je dan ili noć i kakvi su vremenski uslovi“, kaže ona.
Ipak, Milovanović objašnjava da, da „nema zemljotresa, nema vulkana, neće biti ni života kakvog mi poznajemo na našoj planeti“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare