Zašto kralj Čarls ne sme da se izvini za ropstvo?

Kraljevska porodica ne može da se otrese pitanja o mračnoj senci koja obavija njene veze sa ropstvom. Pitanje je još izraženije na događajima kao što je Samit Komonvelta, gde većinu čine predstavnici država koje su bile žrtve kolonijalizma i ropstva.

Međutim, čak i kada bi kralj lično verovao da ima ovavezu da se izvini ili ponudi reparaciju, on nikada ne bi bio u stanju da to uradi, piše britanski javni servis BBC. Razlog je u tome što monarh govori javno po savetu ministara, a kada se radi o izuzetno osetljivim političkim pitanjima, kao što je ropstvo, njegove izjave moraju da ostanu u okvirima državne politike. Ili, što bi se reklo, kralj mora da se drži scenarija.

Dauning strit je pre nedelju dana veoma jasno signalizirao da neće biti nikakvog izvinjenja, niti dogovora o reparaciji na samitu u Samoi. To je značilo da šta god kralj privatno mislio, sve što bude rekao o velikoj istorijskoj nepravdi mora da bude u saglasju sa vladinom politikom.
"Niko od nas ne može da promeni prošlost", diplomatski je izjavio Čarls, ponavljajući reči premijera Kira Stramera koji je ranije izjavio da "ne možemo da promenimo svoju istoriju".

Međutim, sve to nije sprečili kralja da svojim izjavama dođe do same granice dozvoljenog.

Prošle godine u Keniji on je govorio o svojoj "velikoj tugi i žaljenju" zbog svih zlodela iz kolonijalnog perioda. Retorički mnogo oštriji nego ove godine, kralj je isticao "gnusno i neopravdano nasilje učinjeno protiv Kenijaca" tokom njihove borbe za nezavisnost.

Kralj se, ipak, držao vladine politike, tako da mu se ni u jednom trenutku nije moglo prikačiti da se rečju eksplicitno izvinio. Iako je govorio o žaljenju i tugi, izbegao je da upotrebi reč "izvinjenje".

Izjave kralja Čarlsa najbliže su onome što je nekadašnji premijer Toni Bler 2007. godine izjavio o ropstvu, kada je govorio o "dubokoj tugi i žalosti" zbog britanske uloge u trgovini robovima. Blera su u to vreme pozivali da ode i korak dalje i kaže da mu je žao.

Iako izražavanje tuge podrazumeva emociju, ovim izrazom se izbegava odgovornost i eventualno očekivanje kompenzacije koja ida posle eksplicitnog izvinjenja, piše BBC.

BBC navodi da je mnogo komplikovanih pitanja koja se tiču odgovornosti monarhije, kako same kraljevske porodice, tako i institucije, u trgovini robljem. Naime, Kraljevska afrička kompanija, koja je osnovana u 17. veku pod patornatom krune, prevezla je više robova preko Atlantika nego bilo koja druga kompanija.

Istorijski izbori navode da je i sama kraljevska porodica bila podeljena po pitanju ropstva, odnosno njegovog ukiranja početkom 19. veka. Nećak kralja Džordža Trećeg, vojvoda od Gločestera, bio je jedan od najvećih zagovornika ukidanja ropstva. Međutim, Džordžev sin, budući kralj Vilijam Četvrti, bio je među onima koji su najvatrenije branili ropstvo.