Zašto se Tramp okomio na Harvard i druge elitne američke univerzitete

Tramp je univerzitetima takozvane Ajvi lige isporučio listu zahteva u zamenu za državna sredstva na koja su se do sada oslanjali. Pošto su predsednici tih elitnih obrazovnih ustanova Trampu rekli „ne“, administracija je zavrnula slavinu kako bi ih privolela da promene odluku.

Bez najviše novca ostao je Harvard, najstariji univerzitet u zemlji. Zamrznuto im je 2,2 milijarde dolara subvencija i grantova.

CNN u svojoj analizi piše da Bela kuća želi da razbije stubove na kojima počiva američko elitno društvo.

Predsednik Harvarda Alan Garber odlučio je da ne popusti pred zahtevima administracije, ističući da univerzitet ne treba da „preda svoju nezavisnost ili svoja ustavna prava“.

„Univerzitet koji je kroz istoriju više proizvodio predsednike, nego što im je prkosio, tako je poreknuo jedan od najvažnijih sukoba između Trampa i neke institucije establišmenta“, navodi CNN.

Oni koji u svom pedigreu nemaju Ajvi ligu često se rugaju na račun snobizma najprestižnijih obrazovnih ustanova, čije diplome otvaraju vrata elitnih krugova, nedostižnih većini Amerikanaca, podseća CNN.

„Kada Tramp opisuje cenjene akademce sa Kembridža kao levičarske aktiviste koji promovišu ‚vouk‘ politike u pitanjima rase i roda, on to ne radi u vakuumu. Milioni Amerikanaca se slažu s njim. Ankete pokazuju rastuće nepoverenje u institucije visokog obrazovanja, posebno među republikancima“, napominje CNN.

Međutim, Trampov napad na najpoznatije fakultete prevazilazi pitanja koja će „uzbuditi“ njegovu političku bazu, dodaje CNN.

Administracija se okomila na vrhunske univerzitete kao deo širih napora da se uzdrmaju centri za koje se smatra da stoje iza liberalne moći, što uključuje i sudstvo, federalnu administraciju i medije.

Pošto je preoblikovao Republikansku partiju i Vrhovni sud, Tramp želi da svoju populističku ideologiju proširi i na visoko obrazovanje kako bi poljuljao sistem vrednosti koji je u suprotnosti s njegovim MAGA verovanjem i na taj način zemlju usmerio više udesno. Meta američkog predsednika nisu samo univerziteti, koji se u delu američke javnosti doživljavaju kao levičarski nastrojeni, već i studenti iz drugih zemalja.

CNN piše da je Trampova politika suzbijanja imigracije rasejala strah u kampusima. Naime, granična policija je neke studente privodila na ulicama, dok su stotinama drugih ukinute vize zbog njihovih stavova, za koje je ocenjeno da štete interesima američke spoljne politike.

Zahtevi Bele kuće pevazilaze kritike za antisemitizam na univerzitetima

Akademska zajednica je često optužena da živi u svom izolovanom mehuru, piše CNN i podseća na odgovor univerziteta povodom kritika da su protesti studenata zbog napada Izraela na Gazu prerasli u otvoreni antisemitizam. Odgovor je bio takav da je možda položio semestar, ali se pretvorio u političku katastrofu, dodaje CNN.

Republikanska predstavnica iz Njujorka, inače diplomac Harvarda, Eliz Stefanik, oštro se suprotstavila dešavanjima na univerzitetima što ju je učinilo jednu od zvezda MAGA pokreta. Njena akcija iz 2023. godine rezultirala je ostavkom predsednice Harvarda Klodin Gej, a sada je tužila univerzitet.

„Ako pogledate fakultet, stalne fakultete svih ovih škola, oni su toliko van dodira sa američkim vrednostima. Devedeset i sedam procenata ovih fakulteta su samoproklamovane demokrate, progresivci. Oni podržavaju ove radikalne, krajnje levičarske ideje i zaista uče studente antiamerikanizmu“, rekla je Stefanik za Foks njuz.

Trampova administracije je koristila optužbe za antisemitizam da pokrene širi napad na univerzitete, kao i masovnu deportaciju.

Od Harvarda je traženo da spoljna komisija izvrši reviziju mnogih programa, škola i departmana u okviru univerziteta, za koje se tvrdi da su „ukaljani“ dokazima o antisemitizmu i drugim pristrasnostima.

Ali lista zahteva se tu ne završava. Od univerziteta se traži da prekine sa praksom različitosti, jednakosti i inkluzivnim programima, uključujući i smanjenje moći fakulteta. Traži se da se prekine zapošljavanje zasnovano na rasi, religiji ili polu, kao i razbijanje studentskih protesta, grupa i klubova, uključujući i onih koje podržavaju nezavisnost Palestine.

Bela kuća je zahtevala i istragu ranijih protesta unutar kampusa, koji su organizovani posle napada Hamasa na Izrael i odgovora Izraela u Gazi.

„Lista želja predstavlja neobični pokušaj predsednikove administracije da ostvari uticaj na nezavisni univerzitet“, navodi CNN.

Šta god da se bude desilo, ide na ruku Trampu. Ako univerziteti pokleknu, u strahu od gubitka milijardi dolara javnog finansiranja, Trampova moć se pojačava i on može od njih tražiti još i vršiti sve veći pritisak. Ako mu se odupru, daju mu borbu koju rado vodi. A kada ga demokrate kritikuju i pruže podršku univerzitetima, staju na stranu onoga za šta milioni Amerikanaca veruju da su ličnosti iz elitnog establišmenta koje ne voli veći deo zemlje.

MAGA pokret prezire Ajvi ligu

Prezir prema vrhunskim univerzitetima duboko je ukorenjen u MAGA pokret, piše CNN i dodaje da je taj prezir možda najdublji među diplomcima Ajvi Lige poput Stefanik i potpredsednika Džej Di Vensa.

„Oni često izgledaju kao da pokušavaju da se pred glasačima iskupe za svoje elitno obrazovanje“, dodaje CNN.

Na Nacionalnoj konferenciji o konzervativizmu 2021. godine, Vens, diplomac Pravnog fakulteta na Jejlu, u govoru o kampanji protiv „veoma neprijateljskih institucija“ rekao je: „Ako neko od nas želi da uradi stvari za svoju zemlju i ljude koji u njoj žive – moramo pošteno i agresivno da napadnemo univerzitete u ovoj zemlji“.

Tokom kampanje prošle godine, Tramp je kritikovao univerzitete za koje je tvrdio da su prepuni „marksističkih manijaka“.

„To je transparentan napor da promenimo ono što se uči, ono što govorimo u našim učionicama, ono što učimo naše studente, kako bismo bili sigurni da jedine stvari koje se zaista govore na univerzitetskim kampusima su stvari koje Trampova administracija želi da čuje i želi da im se kaže“, rekao je profesor Harvardovog pravnog fakulteta.

Odgovor fakulteta - jedni poklekli, drugi se odupiru

Harvard je bio prvi elitni univerzitet koji se suprotstavio zahtevima Bele kuće. Pored toga što im je ukinuo sredstva, Tramp je u utorak zapretio da će oporezivati Harvard kao da je politički entitet.

„Ne treba se povinovati vladi koja je protivzakonita“, rekao je bivši ministar finansija i bivši predsednik Harvarda Lari Samers.

Kolumbija Univerzitet

Kolumbija je bila među prvim univerzitetima koji su se našli na meti Trampove administracije, pošto je 7. marta objavljeno da vlada povlači 400 miliona dolara federalnih grantova i ugovora. Kao razlog je navedena nemogućnost uprave da zaustavi antisemitizam narastao tokom protesta u kampusu prošle godine.

Bela kuća je u drugom pismu istakla da želi da vidi specifične promene, uključujući da ustanova sprovede disciplinske postupke, uvede pravila za proteste, zabrani maske u svrhu skrivanja identiteta, uvede odgovornost za studentske grupe, ojača sopstvene snage reda i izvrši reviziju programa na studijima Bliskog istoka i politike prijema studenata.

Univerzitet iz Njujorka je dve nedelje kasnije napravio akcioni plan za promene, za koje se čini da izlaze u susret željama administracije. Upravni odbor je podržao promene, navodeći da su u skladu sa vrednostima i misijom škole.„Članovi naše zajednice i spoljne zainteresovane strane su izrazile zabrinutost zbog različitih pitanja kao što su antisemitizam, diskriminacija, uznemiravanje i pristrasnost. Ozbiljno shvatamo ove zabrinutosti i posvećeni smo stvaranju boljeg okruženja na kampusu“, napisali su članovi Upravnog odbora. Federalne agencije su politiku promena nazvale „pozitivnim prvim korakom“.

Pošto je Bela kuća objavila ukidanje sredstava Harvardu, predsednica Kolumbije Kler Šipman je navela da univerzitet nastavlja „diskusiju u dobroj veri“ sa Trampovom administracijom. Dodala je da nije napravljen nikakav dogovor i da će Kolumbija odbiti bilo kakvu „tešku orkestraciju“ u kojoj će vlada „diktirati šta ćemo da predajemo, istražujemo ili koga ćemo da zapošljavamo ili u kojoj će od nas tražiti da se odreknemo svoje nezavisnosti i samostalnosti kao obrazovne ustanove“.

Prinston Univerzitet

Predsednik Prinstona Kristofer Ejsgruber rekao je da „Prinston stoji uz Harvard“ i poručio svima da pročitaju pismo predsednika Harvarda u celini.

Trampova administracija suspendovala je ovom univerzitetu 210 miliona dolara namenjenih za istraživačke grantove, a sve zbog optužbi za antisemitizam u kampusu.

Ovi grantovi za istraživanja dolazili su iz NASA, Ministarstva odbrane i Ministarstva energetike. Ministarstvo trgovine je prošle nedelje saopštilo da će Prinston ostati bez još oko četiri miliona dolara za programe istraživanja klime.

Pre nego što su sredstva ukinuta, Ejsgruber je poteze Trampove administracije nazvao „najvećom pretnjom američkim univerzitetima od pedesetih“ i progona koji je vršio Džozef Makarti.