Zašto vojnici nakon povratka sa fronta nastavljaju da ubijaju

Svet 16. jun 202413:52 14 komentara
Tanjug/AP Photo/Ohad Zwigenberg

Mnogi ruski vojnici koji su učestvovali u invaziji na Ukrajinu pate od posttraumatskog stresnog poremećaja. Stručnjaci upozoravaju da to predstavlja opasnost za rusko društvo.

Povratak Aleksandra Mamajeva sa fronta u Ukrajini završio se tragedijom. Tokom jedne proslave, 44-godišnjak se napio i pred njihovom djcom nožem izbo suprugu. Mislio je da mu je žena posegnula za novcem u džepu. Ljudi koji poznaju Mamajeva, koji dolazi iz Zavolžja u ruskoj oblasti Nižnji Novgorod, rekli su na sudu da je pre rata bio tiha osoba koja „ne bi ni mrava zgazila“.

Ovo je samo jedan primer zločina koje su po povratku kući počinili učesnici ruske invazije na Ukrajinu. Prema ruskom onlajn mediju „Verstka“, koji je pokrenut u inostranstvu 2022. godine, učesnici rata su za dvije godine počinili 190 zločina, od kojih 55 ubistava. Većina počinilaca je bila u alkoholisanom stanju. Kasnije su se žalili da nisu mogli da se kontrolišu. Prema psiholozima, ovo su znaci posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). Izveštaji pokazuju da su mnoge zločine u Rusiji počinili bivši plaćenici privatne armije „Vagner grupa”, piše DW.

Ruske vlasti pokrenule su program lečenja učesnika ruske invazije na Ukrajinu koji se vraćaju sa fronta i boluju od stresnog poremećaja. Potreba je tolika da se ne može pomoći svakom pogođenom. Pored toga, mnoga vojna lica sa PTSP odbijaju pomoć.

Mentalni problemi

Jedan od najčešćih problema o kojima vojnici govore su noćne more i stalni flešbekovi – traumatična iskustva koja im se stalno vraćaju. Na primer, imaju osećaj da se na njih puca daleko od fronta, obično na mestima gde ima puno ljudi ili vozila.

Drugi gube živce kad vide vatromet ili se pak plaše da izađu napolje bez oružja. „U ratu mislite da je sve u redu sa vama. Ali onda se vratite u civilni život i shvatite koliko ste se iznutra promijenili“, rekao je ratni povratnik za DW.

Dvadesetrogodišnji Andrej (ime promenjeno) je ruski vojnik po ugovoru. On se mnogo promenio u protekle dve godine rata, kaže njegova supruga Svetlana. Andrej je nekada bio pričljiv i veseo, a sada je povučen i agresivan čovek. Ove godine par je dobio devojčicu, ali Andrej nije posetio svoju ženu i dete tokom svog poslednjeg odmora. „Jednom je pisao neprijatne stvari, pa i o našem detetu. Mislila sam da je naša veza gotova. Ali sutradan se izvinio u glasovnoj poruci i rekao da je poludio“, kaže Svetlana. Ova mlada žena se nada da će pomisao da je postao otac pomoći Andreju da pronađe stabilnost u životu.

Prema studiji Peterburškog psihoneurološkog istraživačkog instituta Behterev, PTSP se može razviti kod tri do jedanaest procenata učesnika rata. Institut je prošle godine poslao metode lečenja u različite ustanove, a ruske vlasti su najavile stvaranje odgovarajućih rehabilitacionih centara.

Prema podacima ruskog Ministarstva zdravlja, za šest meseci 2023. godine psihološku pomoć je zatražilo 11.000 ruskih vojnih lica koja su učestvovala u ratu protiv Ukrajine, kao i članovi njihovih porodica. Ali ministar zdravlja Mihail Muraško morao je da prizna da je 2023. godine samo 15 odsto obolelih moglo da dobije lečenje.

Neki vojnici sa dijagnozom PTSP-a čak su morali da se vrate na front. Tako se dogodilo 25-godišnjem Aleksandru Strebkovu, koji je uprkos dijagnozi lekara da mu ne treba dati oružje, vraćen u ratnu zonu.

ETIENNE TORBEY / AFP

Upozorenje na naknadne greške

Tokom velikih vojnih sukoba kao što je invazija na Ukrajinu, broj mentalnih poremećaja među vojnim osobljem mogao bi biti znatno veći nego što je navedeno u studiji Instituta Behterev, kaže ruski psihoterapeut koji je želio da ostane anoniman. On citira američko Ministarstvo za pitanja veterana, koje procenjuje učestalost PTSP-a među vojnim osobljem u različitim sukobima na do 29 odsto.

Terapeut stoga očekuje porast zločina u Rusiji koji se mogu pripisati PTSP-u među vojnicima. On upozorava da nelečeni PTSP može izazvati naknadne poremećaje, poput „zavisnosti od alkohola ili psihotropnih supstanci, što stvara probleme u društvu“. Prema njegovim rečima, od ovoga pate pre svega porodice, što šteti psihičkom zdravlju dece.

Lečenje se zasniva na proživljavanju traumatskih iskustava, kaže terapeut, koji naglašava da je za oporavak potrebno u proseku deset sesija u periodu od šest meseci.

Neki psiholozi koji leče vojnike sa PTSP-om pokušavaju da veličaju muška iskustva. „Iako ovo može biti emocionalna podrška tokom terapije, u pogledu ljudskih vrednosti može dovesti do toga da se nasilje i agresija percipiraju kao nešto normalno“, upozorava terapeut. Umesto iluzorne heroizacije, trebalo bi da pomognete onima koji su pogođeni da shvate situaciju u kojoj se nalaze – i trebalo bi da se bavite osjećanjem krivice.

Kao primer navodi Nemačku poslije Drugog svetskog rata. U to vrijeme nije postojao termin PTSP, niti bilo kakvo liječenje, ali je njemačko društvo preispitalo svoje stavove. Glavni zadatak terapije je da normalizuje život pacijenta kako bi shvatio svoje greške i izgradio novi život, na koji svaka osoba ima pravo“, kaže terapeut.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare