Zbog čega je Tramp besan na Putina: Jedan hoće brz dogovor, drugi nudi samo tri opcije

„Ovo je psihološki rok. Ako odluči da ga razvlači, neću biti srećan zbog toga", rekao je Tramp novinarima na avionu Air Force One, prenosi Danas izjavu za The Hill. 

Istovremeno, izrazio je uverenje da ruski predsednik Vladimir Putin i dalje „želi da se dogovori" o Ukrajini.

Međutim, Tramp je nezadovoljan što Putin diskredituje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, jer su obojica morali da okončaju rat.

„Bio sam razočaran nekim stvarima koje je rekao u poslednjih dan ili dva u vezi sa Zelenskim, mislim da nije pouzdan, mora da se dogovori sa njim sviđalo mu se to ili ne“, rekao je Tramp, prenosi The Moscow Times.

Istovremeno, dan ranije, američki predsednik je rekao da je „veoma ljut“ i „besan“ nakon Putinovog predloga da se uvede spoljna kontrola u Ukrajini za predsedničke izbore.

Istovremeno, predsednik SAD je podsetio da ima „veoma dobar odnos“ sa svojim ruskim kolegom, tako da „bes brzo rasprši“ kada Putin „učini pravu stvar“.

Međutim, Tramp je upozorio da će, ako Moskva ne uspe da postigne prekid vatre u Ukrajini, Sjedinjene Države nametnuti sekundarne carine od 25-50 odsto „na svu naftu koja dolazi iz Rusije“.

To će značiti da oni koji kupuju naftu iz Rusije neće moći da posluju u Sjedinjenim Državama, rekao je Tramp.

Predsednik SAD je, prenosi CNN, izneo pritužbe prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu:

„Bio sam veoma ljut, ljut, kada je Putin počeo da ulazi u kredibilitet Zelenskog, jer to ne ide u pravom smeru, razumete?“
Tramp je u telefonskom intervju za NBC News kazao, pozivajući se na prošlonedeljne komentare ruskog lidera koji sugerišu da Ukrajina bude stavljena pod „privremenu upravu“ dok dve države rade na dogovoru rekao:

„Ali novo rukovodstvo znači da nećete imati dogovor još dugo, zar ne? Ljut sam zbog toga. Ako se dogovor ne postigne i ako mislim da je to bila ruska greška, nametnuću Rusiji sekundarne sankcije.“

Tramp nije dao dalje objašnjenje kako bi primenio te sekundarne carine.

Bela kuća je prošle nedelje objavila sporazum u kojem se Rusija obavezala da će prestati da koristi silu u Crnom moru kada sankcije njenim bankama i izvozu, uvedene zbog invazije na Ukrajinu, budu ukinute. To je bilo daleko od potpunog primirja na 30 dana koje je Bela kuća prvobitno predložila.

Na pitanje da li bi razgovarao sa Putinom ove nedelje ako ruski lider „uradi pravu stvar“, Tramp je odgovorio pozitivno.

Rusija je efektivno odbacila američki predlog za trenutni i potpuni 30-dnevni prekid vatre, a izvodljivost delimičnog primirja na Crnom moru postala je upitna nakon što su pregovarači iz Kremlja nametnuli dalekosežne uslove.

Trampove opaske na račun Putina dolaze nakon nedelja intenzivnog pritiska na Ukrajinu da pristane na primirje.

Trampova taktika neefikasna?

Novinar za odbranu i bezbednost Guardian, Dan Sabah, piše o neefikasnosti Trampove taktike pregovaranja u vezi s pokušajem da okonča rat u Ukrajini.

Tokom predizborne kampanje, Tramp je, podseća Sabah, rekao da može da okonča rat u Ukrajini u roku od 24 sata, komentare koje je nedavno nazvao „malo ironičnim“.

To se pokazalo kao nedostižan cilj, a njegove taktike da natera Rusiju i Ukrajinu da pristanu na primirje do sada su se fokusirale na zastrašivanje i pritisak na Kijev.

Tramp i njegov potpredsednik, Džej Di Vens, kritikovali su Zelenskog u Ovalnoj kancelariji pre mesec dana, nakon čega je Vašington prekinuo obaveštajnu i vojnu pomoć.

Kijev je potom pristao na princip 30-dnevnog primirja, pod uslovom da Kremlj uzvrati time što će obnoviti obaveštajnu pomoć i pomoć u naoružanju.

Putin je početkom ovog meseca rekao da, iako je za primirje, „postoje nijanse“ i da bi svaki prekid vatre trebalo da „ukloni koren uzroka ove krize“, što je širok, ali nejasan zahtev.

Ruski predsednik i njegovi saveznici pozvali su na demilitarizaciju Ukrajine, insistirali na tome da prisustvo zapadnih trupa kao mirovnjaka bude neprihvatljivo i zahtevali potpunu aneksiju četiri regiona, od kojih tri samo delimično kontrolišu.

Predsednik Ruske Federacije predložio je 27. marta uvođenje privremene kontrole u Ukrajini pod pokroviteljstvom UN i zapadnih zemalja.
Prema njegovim rečima, to će omogućiti „da se na vlast dovede sposobna vlada koja uživa poverenje naroda“, sa kojom će biti moguće potpisati mirovni sporazum.

Putin je napomenuo da predsednički izbori u Ukrajini nisu održani prošle godine, tako da se Zelenski ne može smatrati legitimnim šefom države, a sa njim i svi ostali predstavnici ukrajinskih vlasti.

„Pod ovim uslovima, Ukrajinu počinju da vode neonacističke formacije“ kao što je Azov, objasnio je Putin.

Istovremeno, pojasnio je da je uvođenje spoljnog upravljanja „jedna od opcija“ za rešavanje sukoba.

Odmah nakon toga, predstavnik američkog Saveta za nacionalnu bezbednost rekao je da je upravljanje Ukrajinom određeno njenim Ustavom i onim kakom su građani glasali na izborima.

Svi izvori The Moscow Times govorili su pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti pitanja.

Uprkos razgovorima SAD i Rusije o miru u Ukrajini i pripremama za samit Putin-Tramp, Kremlj nastavlja da sprovodi svoje maksimalističke ciljeve u ratu, navodi se.

Dva scenarija Kremlja, moguća i treća opcija

Zvanično, Kremlj predviđa dva moguća scenarija za postizanje svojih ciljeva.

Prvi je kapitulacija Kijeva, što bi dovelo do promene režima i restrukturiranja ukrajinske države pod ruskim uticajem, što bi praktično pretvorilo zemlju u satelit nalik Belorusiji.

Druga, skromnija opcija bila bi da Rusija učvrsti svoju kontrolu nad četiri okupirana ukrajinska regiona, dok bi Ukrajini ograničila političku i vojnu nezavisnost.

Međutim, čak i ovaj ograničeni plan biće teško ostvariti, saglasili su se izvori.

Ruske snage još nisu uspele da uspostave potpunu kontrolu nad okupiranim regionima, a Zelenski je malo verovatno da će pristati na dobrovoljno ustupanje teritorije. Umesto toga, on i dalje traži vojnu i političku podršku od saveznika u Briselu, Londonu i Parizu.

Zvanična i propagandna retorika Moskve ostaje nepromenjena.

„Ako pregovarate sa trenutnim liderstvom Ukrajine, ne možete ga i dalje zvati ‘nacističkim režimom’, jer biste morali da pregovarate sa tim režimom“, rekao je ruski diplomata.

Prema rečima dva ruska diplomate i izvora bliskog Kremlju, Moskva sada fokusira svoje napore na treću opciju: diskreditovanje Zelenskog u očima Trampa kako bi Vašington izvršio pritisak na Kijev da održi predsedničke izbore.