Dok su mnogi Iranci napustili Teheran i druge velike gradove tražeći sklonište u ruralnim područjima ili planinama na severu, milioni i dalje ostaju u svojim domovima u glavnom gradu uprkos redovnim vazdušnim napadima, piše Gardijan.

Među njima je i Nafise, 30-godišnja dizajnerka nakita. Zbog privatnosti, ona i svi ostali sagovornici navedeni su samo imenom, navodi ovaj list.

Nafise kaže da je njeno onlajn poslovanje smanjeno, najpre zbog januarskog gašenja interneta tokom protesta protiv vlasti, a sada ponovo zbog rata.

Zajedno sa suprugom Farhadom (33) sredila je stan, uklonili su stare tapete i ponovo okrečili zidove. Zidove sada krase fotografije porodice i prijatelja sa putovanja, uz persijske tepihe.

Reč je o prijatnom domu u centru Teherana, blizu metroa i prodavnica, ispunjenom toplim svetlom. Nekada je to bio miran kutak užurbane prestonice, ali sada se eksplozije čuju gotovo neprekidno.

Prošlog leta Nafise i Farhad nakratko su napustili Teheran kada je Izrael bombardovao iranske vojne i nuklearne objekte. Verovatno bi ponovo otišli, kaže Nafise, da nije njihovih mačaka Sama i Jala.

"Putovanje im je bilo teško. Bili su prestravljeni", kaže Nafise dok sedi na kauču sa Samom u krilu.

"Ne želimo ni povratak monarhije"

Umesto toga, par većinu večeri provodi sa prijateljima, obilazeći stanove širom grada.

"Svako veče se u osam okupljamo kod nekoga. Svako donese hranu ili desert. To pomaže da održimo raspoloženje."

Kao i mnogi iz njenog okruženja, Nafise se nada padu režima, ali jasno ističe šta ne želi.

"Ne želimo ovaj rat. Želimo promene, ali ne na ovakav način", kaže i dodaje: "Protiv smo Islamske Republike, ali ne želimo ni povratak monarhije."

"Kada su ljudi protestovali u januaru, to nije bilo zato što podržavaju Pahlavija", objašnjava, misleći na Rezu Pahlavija, sina poslednjeg iranskog šaha koji živi u egzilu u SAD i koji je izjavio da bi bio spreman da vodi prelaznu vladu ako Islamska Republika padne.

Nafise kaže da su mnogi nakratko poverovali da bi sistem mogao početi da se raspada nakon smrti Alija Hamneija. Međutim, kada je za naslednika izabran njegov sin Modžtaba Hamnei, ta nada je brzo nestala.

"Sistem je dubok i složen", kaže.

"Čak i ako se jednog dana promeni, to se neće dogoditi preko noći, niti zbog ovog rata."

Amir (40) živi u Karadžu, ali svakodnevno putuje u Teheran na posao. Vlasnik je male radnje na jugu grada i prodaje kočione pločice.

"Rat i ekonomske okolnosti direktno utiču na moj posao", kaže.

"Najveća briga mi je dugotrajan rat. Ali čak i ako se rat završi, mnoge zemlje ne sarađuju sa Iranom. Kada bi se sankcije ukinule, zemlja bi mogla znatno da napreduje. Naša ekonomija ima veliki potencijal."

Sukob je razotkrio duboke podele

Prema državnoj novinskoj agenciji, u Iranu je do sada poginulo najmanje 1.444 ljudi, a gotovo 19.000 je povređeno. Iran je uzvratio napadima na američke ciljeve u regionu, ali je poslednjih dana ponovo aktiviran direktni komunikacioni kanal između specijalnog američkog izaslanika Stiva Vitkofa i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija.

Rat je doveo do skoka cena nafte iznad 100 dolara po barelu, nakon što je Iran praktično zatvorio Hormuški moreuz za SAD, Izrael i njihove saveznike.

Sukob je razotkrio duboke podele unutar NATO-a, pri čemu su Ujedinjeno Kraljevstvo i evropske vlade jasno poručile da ne žele da budu uvučene u rat.

Civilno stanovništvo u Teheranu nema tu mogućnost izbora, rekao je Vensan Kasar, šef Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Teheranu.

"Vidim veliki pritisak koji je nedavna eskalacija sukoba stavila na ljude u Iranu, koji strahuju za svoje živote, bezbednost bližnjih i egzistenciju", rekao je.

"Veliki broj poginulih je alarmantan. Pogođena je civilna infrastruktura, a mnogi domovi su teško oštećeni. Svakodnevni život u Teheranu ozbiljno je poremećen, deca ne idu u školu, a mnoge kompanije su privremeno zatvorene iz opreza zbog stalnih napada."

"Iran je kroz vekove preživeo mnoge invazije"

"Trenutno ni stambene zgrade nisu sigurne. Osećamo udarne talase eksplozija širom grada", kaže Modžtaba (30), autor dokumentarnih filmova.

Njegov dom i kancelarija nalaze se u podrumu, gde se od početka rata oseća najsigurnije. Ne želi da napušta grad, čak ni da poseti porodicu na zapadu Teherana, jer je to previše opasno.

Sedi na drvenoj klupi u malom dvorištu pored podruma, sa cigaretom u ruci. Rat je stresan, a pušenje mu pomaže da se smiri.

"Ovih dana radim do kasno u noć, dok ne zaspim. Obično me probudi eksplozija. Srce počne ubrzano da mi lupa. Pokušavam da procenim odakle je došla i da li je blizu ili daleko", kaže, dodajući da ne gubi nadu.

"Iran je kroz vekove preživeo mnoge invazije. Preživećemo i ovu."

"Bio sam na času kada je rat počeo"

Moen, 14-godišnji učenik, rekao je za Gardijan da većinu vremena provodi kod kuće čitajući ili gledajući televiziju.

"Dosadno je. Ne mogu da vidim prijatelje niti da izlazim. Želim da se vratim u školu."

"Bio sam na času kada je rat počeo i poslali su nas kući. Svi su bili uplašeni i niko ne zna kada će škola ponovo početi“, dodao je.

Na krovu svoje zgrade s pogledom na grad, Asal (35), dizajnerka odeće koja vodi sopstveni atelje, kaže da je zabrinuta za budućnost i posao, ali je odlučna da ostane u Teheranu.

"Ovo je moj dom i ne odlazim, bez obzira na okolnosti", kaže.

"Imam osećaj kao da sam postao zid"

Teheran je i dom velikog broja stranaca. U Iranu živi 1,65 miliona avganistanskih izbeglica, a krajem 2025. gotovo 60.000 stranih studenata iz 101 zemlje studiralo je na iranskim univerzitetima, prema podacima Tehran Timesa. Mnogi od njih žive u glavnom gradu.

Jedan od njih je Ali, Palestinac sirijskog porekla. U Teheranu živi već deset godina, gde pohađa doktorske studije iz umetnosti i predaje na univerzitetu.

Rat mu nije nepoznat, ali ne želi da govori o prošlosti. Ipak, kaže da ga je stalno izlaganje sukobima na neki način otupelo.

"Strašno je, ali imam osećaj kao da sam postao zid", kaže.

"To je ono što rat učini čoveku."