Lokalni izbori, sednica i izbor predsednice Skupštine: Vučić po starom - nastavlja da izlazi van nadležnosti

Osim lokalnim izborima, predsednik se po malo bavio i kadriranjem kada je u pitanju konstitutivna sednica i izbor predsednika republičke Skupštine.

Kao i mnogo puta do sada predsednik je u većini slučajeva izašao van svojih nadležnosti.

"Obraćajući se iz zgrade Predsedništva ponovo je pokazao da njega to uopšte ne zanima. Funkciju na kojoj se nalazi nastavlja da zloupotrebljava i državne resurse i funkciju na kojoj se nalazi da bi stranku čiji je član održao nezakonito na vlasti", rekla je za N1 Jelena Jerinić,redovna profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta Union i članica Zeleno-levog fronta.

Lokalne izbore prema Zakonu raspisuje predsednik Narodne skupštine. Odluka o raspisivanju lokalnih izbora stupa na snagu onog dana kada je objavljena u Službenom glasniku Republike Srbije, što znači da predsednik nije osoba koja raspisuje izbore niti u predsednička ovlašćenja spadaju navedeni poslovi o potencijalnim datumima, a to je baš bio slučaj jer su obraćanja išla iz zgrade Predsedništva.

Vučić kaže, ostali sprovode

Predsednik Vučić je najavio i kada će biti održana konstitutivna sednica Skupštine Srbije, što prema rečima Jerinić takođe ne spada u njegova ovlašćenja.

"Ustav je jasan. Prvu sednicu Narodne skupštine zakazuje predsednik Skupštine iz prethodnog saziva. Iako je očigledno pod čijim je uticajem Vladimir Orlić koji je u ovom slučaju imao taj zadatak, to nije samo njegov problem, jer je ponovo saziv sednice stigao tek nakon što je Vučić javno saopštio kada će sednica biti održana", navodi.

Kada bismo imali Ustavni sud koji deluje

Ona navodi da u vezi sa ovom sednicom treba istaći da Ustav u članu 101. kaže da prva sednica Narodne skupštine treba da se održi najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata, a ne da samo potvrđivanje mandata, odnosno konstituisanje parlamenta treba da bude završeno u tom roku.

"Prva sednica započeta je 6. februara, ali još uvek nije okončana, odnosno nije održana. Kako stvari sada izgledaju, ne može se predvideti ni koliko će trajati, jer je moguće da sledeće sedmice samo bude izabrana predsednica Narodne skupštine, a da preostale tačke dnevnog reda budu odložene za neki dalji termin. Prema Poslovniku Narodne skupštine na prvoj sednici se izbor predsednika i potpredsednika i imenovanje generalnog sekretara Narodne skupštine. Za sada ne znamo ni koliko će potpredsednika/ca biti, a ne znamo ni koga SNS planira za generalnog sekretara", poručuje Jerinić.

Podseća da se slično i ranije dešavalo.
"Činjenica da se slično i ranije dešavalo 2017. ili 2020. ne menja činjenicu da potencijalno nije u skladu sa Ustavom. Kada bismo imali Ustavni sud koji aktivno deluje, možda bismo znali konačni odgovor i na to pitanje".

Jerinić kaže da predsedničko ovlašćenje nije najava i određivanje ko će biti predsednik Skupštine Srbije.

“Kandidata ili kandidatkinju za predsednika parlamenta predlaže 30 narodnih poslanika i u formalnom smislu to jeste učinio određeni broj poslanika SNS i njihovih koalicionih partnera. Problem je u tome što, izgleda, to nisu učinili zato što misle da njihova koleginica Brnabić zavređuje da to bude, već zato što Vučić to misli”, navodi sagovornica portala N1.

Zašto je Brnabić sporna

Jerinić podseća da to nije prvi put ali da je ovog puta dodatno problematična Vučićeva kandidatkinja, jer je već na funkciji predsednice tehničke vlade, a te dve funkcije su, kako kaže, nespojive.
"Nespojivo je predsedavanje ovim organima koji po Ustavu stoje u svojevrsnoj ravnoteži. O tome je već govorio i moj kolega, profesor Tanasije Marinković, što je izazvalo hitnu, ali neubedljivu reakciju ministra Martinovića. Martinović je, naime, pokušao da objasni da ova vlada i nije vlada, nego samo obavlja poslove vlade, te da Brnabić "nakon izbora za predsednicu Narodne skupštine više neće obavljati funkciju u Vladi". U ovome se zanemaruje činjenica da će ona ostati predsednica Vlade, makar i u tehničkom mandatu, a kada će Vlada biti birana - to nam Vučić još uvek nije saopštio", podseća.

Predsednik šalje poruke da je SNS država

Jerinić smatra da predsednik ovakvim ponašanjem već godinama šalje istu poruku, da je “on šef svima”.

"I članovima Vlade i narodnim poslanicima vladajuće većine. Iz njihove perspektive, kao stranačkih kolega i koleginica, to nije nešto što bi građane i građanke Srbije, posebno one koji nisu u SNS-u, trebalo da brine. Ono što je problem u takvom ponašanju jeste izjednačavanje SNS-a i države, što je jedan od projekata koje Vučić sprovodi već godinama. Kao da se više niko ne pita da li je on određenu izjavu dao kao član SNS-a ili kao predsednik države, a kamoli da li je ovlašćen da se u ta pitanja meša. Drugi aspekt ovog problema jeste potpuna marginalizacija parlamenta koji je po Ustavu najviše predstavničko telo", podvlači Jerinić.

Obraćanje i ODIHR

Jerinić kaže da se angažovanje predsednika na temi lokalnih izbora, pre svega u Beogradu, ne spada u ustavna ovlašćenja. 

"Odnosi Srbije sa ODIHR nisu spoljni poslovi, niti predsednik ima ovlašćenje da vodi spoljnu politiku. Predstavljanje Republike Srbije u zemlji i inostranstvu nije vođenje spoljne politike. Za utvrđivanje i vođenje politike, pa i spoljne, zadužena je Vlada i to se može pročitati u Ustavu. Poziv ODIHR za posmatranje izbora došao je od Vlade. Takođe, izveštaj ODIHR odnosi se prvenstveno na parlamentarne izbore, s obzirom na to da ih je Vlada pozvala da posmatraju te izbore. Pošto su istovremeno sa parlamentarnim izborima sprovedeni i beogradski, kao i lokalni u još jednom broju gradova i opština, ODIHR se u svom izveštaju i na te izbore osvrće, posebno kada su u pitanju tvrdnje o nezakonitim migracijama birača koje su bile najizraženije u Beogradu", zaključuje Jelena Jerinić.