Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je medijski bio najeksponiranija politička ličnost od kada su u Srbiji desila dva masova ubistva: jedno u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" kada je učenik ubio osam svojih vršnjaka i čuvara, a drugo dan i po kasnije kada u Mladenovcu ubijeno osam, a ranjeno 14 osoba. Tom prilikom je kao i ranije uzurpirao druge državne organe, prekoračivao ovlašćenja i bavio se stvarima koji nisu u opisu njegovog posla.
Kako za portal N1 kaže profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta Union i poslanica u Skupštini ispred Ne davimo Beograd Jelena Jerinić, najveći problem sa predsednikovim poštovanjem Ustava je taj što konstantno uzurpira druge državne organe. Kako navodi, najčešće je to Vlada, a ponekad i drugi državni organi.
“On to ne radi formalno, već tako što to saopšti u javnosti kao svoj predlog, a onda drugi organi to sprovode. Nedavno je u dva navrata ono što je pročitao, Vlada bukvalno usvojila od reči do reči. Na taj način uzima im legitimitet, a s druge strane utiče na to što rade”.
Podsetimo, predsednik Srbje je na sebe preuzeo da obaveštava građane o raznim detaljima zločina u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“, ukljućujući zdravstveni karton ubice, odnose u porodici, primanja, ali i iznosio stavove o izmenama Krivičnog zakonika.
Iznošenje u javnost ličnih podataka maloletnika kao i dve analize zdravstvene ustanove o dečakovom mentalnom zdravlju je, prema rečima advokata Rodoljuba Šabiča, bivšeg Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, nedopustivo.
Kako je naveo za portal N1, sada je Tužilaštvo na potezu, koje treba da po službenoj dužnosti utvrdi ko je predsedniku Srbije ustupio podatke.
Povezane vesti
„U slučaju objavljivanja podataka o zdravstvenom stanju bilo kojeg lica, relevantna su dva zakona, Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i Zakon o pravima pacijenata i prema oba ova zakona objavljivanje takvih podataka nije dozvoljeno. Međutim postavlja se pitanje je kako je Vučić uopšte i u kom svojstvu došao do tih podataka, jer po Zakonu o pravima pacijenata ta dokumentacija, osim lekarima, može biti dostupna drugim licima samo na osnovu odluke suda“, objašnjava Šabić.
On dodaje i da roditelji dečaka mogu da podnesu tužbu zbog otkrivanja tih podataka, ali da bi državno Tužilaštvo po službenoj dužnosti trebalo da utvrdi koje su to osobe koje su predstavniku izvršne vlasti dale dokumentaciju na uvid.
„Kada je reč o licima koja su Vučiću stavila na raspolaganje tu dokumentaciju to mora da uradi tužilac, jer jedna situacija kada tako nešto učini neko „neutralno“ lice, a druga kad je čini službeno lice, odnosno lekar koji tim podacima raspolaže samo u zakonu utvrđenim okvirima, a ne da bi je delio, posebno ne predstavnicima izvršne vlasti“, rekao je advokat Šabić za portal N1.
Sličnog stava je programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić koji smatra da bez obzira šta je bio cilj „svakako je sporno to što je predsednik uopšte iznosio podatke koji su verovatno prikupljeni u istrazi“.
Jelena Jerinić kaže da u slučaju zločina u O.Š. Vladislav Ribnikar ovlašćeno za prikupljanje podataka pre svega Javno tužilaštvo i policija koja pomaže u istrazi, a da ne postoji ni jedan propis koji ovlašćuje predsednika da prikuplja podatke o nama. Osim prikupljanja, predsednik nije ovlašćen da ih saopštava, pogotovo u javnosti.
„Povrh svega radi se o podacima o maloletniku, oni su posebno osetljivi. Posebno medicinska dokumentacija. To je teško kršenje zakona“.
Prema članu 146 Krivičnog zakona o neovlašćenom prikupljanjnju ličnih podataka, navodi se sledeće:
„Ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine“. Osim krivične, posotoji i prekršajna odgovornost.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko protivno zakonu prikuplja podatke o ličnosti građana ili tako prikupljene podatke koristi.
(3) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.
Portal N1 poslao je pitanje Javnom tužilaštvu o tome da li je utvrđeno odakle predsedniku Srbije lični podaci o maloletniku i njegovoj porodici kao i analize dve zdravstvene ustanove o dečakovom menatlnom zdravlju, ali odgovor nije dobijen.
Zakon se ne menja u obraćanju narodu
Prilikom obraćanja predsednik je predložio i da se spusti prag za krivično gonjenje sa 14 na 12 godina. Da bi se to desilo Jerinić kaže da bi morao da bude promenjen Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.
„Ovlašćeni predlagači zakona mogu da budu građani odnosno narodna incijativa sa 30.000 potpisa, poslanici, Vlada što je i najčešći slučaj, a mogu još zaštitinik građana, a u nekim slučajevima i Pokrajina. Zakonu bi morala da prethodi javna rasprava“.
Jerinić kaže da je još SFRJ ratifikovala Konvenciju o pravima deteta. To je konvencija Ujedinjenih nacija koja je globalno najvažniji izvora prava u oblasti prava deteta, posebno u Evropi.
Ona ističe da je Komitet za prava deteta telo Ujedinjenih nacija 2019. godine preporučio da se ne snižava granica krivične odgovornosti i da najveći broj zemalja ima prag od 14 godina.
„Teško je govoriti o tim stvarima kada dete koje nema 14 godina počinilo stravičan zločin. To je bilo igranje sa emocijama jer ljudi traže pravdu, to je u prirodi“, smatra Jerinić.
Slično ali ozbiljnije
Jerinić navodi da je predsednikov predlog da se ponovo uvede smrtna kazna slično ponašanje kao u slučaju ubistva u O.Š. „Vladislav Ribnikar“, eksploatacija emocija ljudi, jer je smrtna kazna zabranjena Ustavom u članu 24 stav 2.
Jerinić podseća da kada je predsednik izrekao neistinu kada je pomenuo da je “Ana (Brnabić) rekla ne može, da imaju neke nove evropske ili već kakve konvencije”, pošto je u pitanju Konvencija o ljudskim pravima iz 1950. godine.
„Ona je uslov za članstvo u Savetu Evrope. U Evropi nema nigde smrtne kazne osim u Belorusiji, koja nija članica Saveta Evrope. Uvođenje smrtne kazne zahtevalo bi izmenu Ustava. To takođe znači da bi morao da prođe vrlo ozbiljnu javnu raspravu. Imali smo sličnu situaciju sa uvođenjem kazne doživotnog kazna zatvora. Prošla je brzo. Većina stručnjaka je ukazivala da to nije najbolje rešenje jer se pokazalo da ne utiče na smanjenje kriminaliteta niti odvraćanje počinilaca od tih najtežih krivičnih dela. To su populističke mere“.
Nije terorizam
Govoreći o izjavi da se u slučaju masovnog ubistva u Mladenovcu radi o terorizmu, Jerinić kaže da je su za kvalifikaciju zaduženo pre svega tužilaštvo.
Kriminolog Borivoje Radovanović rekao je za N1 da u slučaju masovnog ubistva u Mladenovcu nema elemenata terorizma, a ukoliko je toga i bilo onda je država bila u obavezi da taj akt spreči. On smatra da pre svega nije posao policije ili predsednika države da kvalifikuju krivično delo, već je to isključivo u nadležnosti Tužilaštva.
„MUP i političari su najmanje kvalifikovani za to da kažu da li je u pitanju terorizam“, kaže Radovanović.
Jerinić ističe da svako može da ima stav, ali da mora da se ogradi i kaže da je njegovo mišljenje.
„To još jedan slučaj uzimanja legitimiteta Vladi koja je nosilac izvršne vlasti i vodi politiku zemlje. Sve inicijative pogotovo ako su značajne moraju da dođu od Vlade“.