"Srbija je nedovršena država": Profesor Marinković o srpskoj "pseudo-demokratiji" i odbrani Ustava

Profesor Tanasije Marinković diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Sorboni, da bi 2009. i doktorirao na istom mestu gde je počela njegova ljubav za pravo i pravdu. Uči i studente i građane da država i Ustav postoje zbog nas i da je pravda jednako dostupna svima. Kao član nezavisne Anketne komisije uspeo je, zajedno sa ostalim kolegama, da dokaže odgovornost brojnih institucija koje su kršile propise i zakone i koje su dovele do tragedije 1. novembra 2024. u Novom Sadu.

Moramo da shvatimo da su institucije kao ljudi, one se neguju i ne mogu preko noći nastati, poručuje profesor Marinković.

"Znamo kako se Evropa razvijala, kakvo je danas stanje u najrazvijenijim državama kada su u pitanju demokratija, vladavina prava, ljudska prava. Ako krenete od Velike Britanije, Engleske, od Velike povelje slobode, ako znamo da je Švajcarska počela da se ujedinjuje još od 1291. godine, ako gledamo kako se Francuska razvijala pre velike revolucije, takođe Amerika, vidite kakve sad izazove ima sa svojom demokratijom u vidu Donalda Trampa (...) moramo da shvatimo da institucije moraju da se neguju", kazao je.

Dodaje i da, u tom smislu, nije neko ko očajava, jer su distance u kojima on meri mnogo duže od ljudskog veka.

"Ali mogu i kao stručnjak da očajavam, jer vidim da ne učimo iz svojih lekcija, ne vidim da možemo da pravimo neke velike korake, iako su neke male zemlje pravile velike korake u kratkom vremenu. Politička i pravna kultura su izuzetno važne da bi institucije mogle da funkcionišu, ako se građani za njih ne bore, neće postojati. Zato je potrebna edukacija, kroz medije, mi na fakultetima i na nižim nivoima obrazovanja, a to moraju da rade i nosioci najvažnijih političkih funkcija koji imaju veliki uticaj u društvu, i formalni i neformalni", rekao je.

Marinković, govoreći o Srbiji, podseća da smo u periodu od 2000. do 2012. godine bili na putu da, kako kaže, živimo u liberalnoj demokratiji.

"Da se na vlast dolazi i sa nje odlazi na poštenim izborima, da imamo puno poštovanje ljudskih prava. A onda od 2012. smo počeli da stagniramo konstantno. Od 2014. pa nadalje mi više nismo na putu liberalne demokratije, više nismo ni izborna demokratija, već postajemo pseudo-demokratija, jer izbori više nisu ni pošteni ni slobodni", ocenio je Marinković.

Borba za pravo i pravdu profesora Marinković nije slučajna.

"Ime Tanasije sam dobio od mog pradede, koji je bio predsednik šatornjačke opštine, sada je to selo u podnožju Rudnika, blizu Topole. Ali, vodim poreklo sa gotovo svih delova bivše Jugoslavije. Rođen sam 1976. u Beogradu i u osnovnoj školi nisam bio odličan đak, bio sam vrlo dobar, jer nisam školu shvatao toliko ozbiljno. Kasnije sam shvatio značaj obrazovanja, naročito na univerzitetu i sada bih insistirao na tom antičkom shvatanju da je obrazovanje moć. Kako sam dalje rastao, bio sam sve bolji i bolji. Na studijama sam imao samo jednu devetku, sve ostalo bile su desetke", priča sagovornik Rade Đurić u emisiji "Da sam ja neko".

A u porodici je, kaže, imao i učitelje, sveštenike i univerzitetske profesore, pa je i njegov put bio sličan.

"Mislim da je svim tim profesijama u većoj ili manjoj meri karakteristično određeno shvatanje pravde i socijalne pravde. Za mene je bilo važno da dam svoj doprinos tome. I imao sam tu sreću da sam počeo da radim na Pravom fakultetu", dodao je.

Pa na pitanje zašto baš Ustavno pravo, kaže:

"Zato što je to jedna vrsta društvenog ugovora, to su neke osnovne vrednosti koji čine identitet jedne nacije kao skupa građana, državljana, i u tom smislu za mene je poštovanje Ustava imperativ. To su te vrednosti, a ja mogu da kažem da ovaj Ustav iz 2006. odražava najznačanije vrednosti koje baštini evropski kontinent, evropske institucije i sudovi".

Kršenje Ustava - nedopustivo

Tanasije Marinković je pre nekoliko godina izjavio da je predsednik Republike najmanje 25 puta prekršio Ustav.

"To je i stvar političke i pravne kulture, da li ćete vi biti svesni... Moja spremnost potiče otuda što se kod nas Ustav ne poštuje, a smatram da mi na Univerzitetu imamo obavezu da na to skrenemo pažnju svima u zajednici", poručuje.

I dodaje da smo došli do toga da nevini ljudi izgube živote.

A te norme su, kaže, bile lepo skrojene da nas zaštite od svih tih tragedija. "Norme su bile tu, ali nije bilo ljudi da te norme primene", dodao je.

Bilo je, rekao je, i neznanja i svesnih odluka da se zakon ne poštuje.

"Kada kažemo institucije, one ne postoje same od sebe, već zbog ljudi koji tu postoje. Nema vladavine zakona bez dobrih ljudi koji treba da ih primene. Velika Britanija nema Ustav pa je ipak, sada već milenijum jedan, primer dobro uređene države, koja je dala primer demokratije i poštovanja ljudskih prava. Jer, iako nema Ustava, postoji neki konsenzus o osnovnim vrednostima", izjavio je.

Pa kad se te vrednosti ne poštuju, građani moraju da reaguju.

"Svi segmenti društva, mediji pogotovo, RTS na prvom mestu, pa mediji s nacionalnom frekvencijom, sve njih obavezuje i Zakon o informisanju i Zakon o elektronskim medijima, imaju obavezu da se staraju o tome da se poštuje kulturni diskurs u društvu. I da oni podstaknu tužilaštvo, policiju, da procesuiraju predmete i onda će društvo lečiti te bolesti. Ako ne reagujete, bolest će se proširiti i može biti fatalna", slikovito opisuje profesor Marinković.

"Nismo dovoljno razvili tu kulturu da branimo vrednosti Ustava"

U tom smislu, navodi, Srbija jeste nedovršena država.

"Jer, očigledno nismo dovoljno razvili tu kulturu da branimo vrednosti Ustava. I jedno i drugo je važno, moramo da radimo i na formalno-pravnim institucijama, u smislu propisa, Ustava, zakona, sudijskih presuda, ali da bez odgovorne pedagogije i daljeg širenja tih vrednosti, bez te odgovornosti, institucije neće zaživeti", poručio je.

Prema rečima Marinkovića, ono što vidimo u poslednjih godinu dana je da institucije jesu podbacile, ali da građani nisu.

"Elite su podbacile, građani nisu... Ali nemojmo zanemariti da neke institucije nešto znače, pa je sad neophodno da se one rasformiraju", kaže Marinković misleći na studentski pokret i na proces koji vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) u vezi sa padom nadstrešnice, a koji režim hoće da ukine i pridoda Višem javnom tužilaštvu kao odeljenje.

Zbog toga se Marinković trudi da se njegov glas čuje.

"Mislim da mi na univerzitetu čitavog života moramo da dokazujemo da smo neko. To je velika privilegija, ali i odgovornost, pravo i obaveza. Tako da mislim da mi moramo do kraja svog veka da dokazujemo da smo opravdano tu gde jesmo", zaključuje Marinković.