Predsednik za sve: Ovlašćenja po Ustavu mala, ali kako je to izgledalo u praksi ovih godina

"Ne pada mi na pamet da se kandidujem za predsednika", Izjavio je krajem jula 2016. godine Aleksandar Vučić, tada predsednik Vlade Srbije, o mogućnosti da se kandiduje na predsedničkim izborima 2017. godine.

Takve izjave ponavljao je tokom oktobra i novembra, da bi u decembru odlučnost počela da popušta pa je februara 2017. godine prihvatio kandidaturu koju mu je ponudila Srpska napredna stranka (SNS) stranka zbog, kako je naveo, pre svega stabilnosti Srbije, inače to ne uradio.

"Prihvatio sam kandidaturu samo zbog toga što mislim da je važno da obezbedimo kontinuitet i stabilnost za Srbiju. To je ono što je apsolutno najvažnije. I ne postoji stvar koju zbog toga ne bih prihvatio”, rekao je Vučić na javnom servisu.

Uselio se 31. maja u Predsedništvo, u koje je došao sa pozicije predsednika vlade koju je obavljao od 2014. godine. Njegov prethodnik Tomislav Nikolić je želeo da se kandiduje za drugi mandat, pa je želeo da se vrati na čelo SNS. Nije se desilo, a Nikolić je postao predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i NR Kinom.

Ovlašćenja predsednika su mala, ali...

Ovlašćenja predsednika su mala, najčešće protokolarna, što se moglo videti tokom mandata Tomislava Nikolića. Međutim, shodno viđenom u proteklih devet godina, Vučić nije previše razmišljao o zakonskim i ustavnim ograničenjima kada je njegova funkcija u pitanju.

Predsedavao je sednicama Vlade, nebrojeno puta se bavio ekonomijom, finansijama, građevinom, saobraćajem, budžetom, zdravstvom, školstvom… Svime onim što bi trebalo da bude u nadležnosti izvršne vlasti, a ne predsednika.

Komentarisao je svaku aferu vlasti, preuzimao krivicu iako to nije zakonski moguće, prozivao, pojačavao tenzije.

Jevanđelje pa “kragna” za novinare

Početak predsednikovanja obeležilo je nasilje. Iako je položio zakletvu na Ustavu Srbije i Jevanđelju, nasilje i nepostupanje institucija desilo se odmah posle toga, ispred zgrade Skupštine. Obezbeđenje skupa je fizički maltretiralo novinare, fotoreportere i građane koji su protestovali. Napadnuti su dopisnici četiri redakcije. Sve što se dešavalo na prostoru ispred Skupštine Srbije bez reakcije je posmatrala policija dok su rvačkim zahvatima i "kragnama" oko vrata napadali okupljene.

Predstavnici vlasti su govorili da su za napade odgovorni "provokatori", a po istraživanju KRIK-a, jedan od redara SNS-a koji je maltretirao i udaljavao građane i novinare sa protesta je Borko Aranitović, blizak grupi ljudi oko ubijenog vođe navijača Aleksandra Stankovića, zvanog "Sale Mutavi". Vuk Cvijić, ali i Zoran Živković navodili su da se sumnja da je među obezbeđenjem bilo i pripadnika grupe Veljka Belivuka, vođe huliganske grupe navijača Partizana ali ujedno i vođe kriminalnog klana čiji su članovi optuženi za nekoliko ubistava.

Vučić je posle rekao kako nije bilo prijava MUP-u, a ni povređenih. Osudio je svaku verbalnu osudu novinara, pa i "američke TV N1".

“Primite izvinjenje, nadam se nikad više neće desiti”, naveo je, ali je rekao i da je obezbeđenje postupalo u skladu sa potrebama a da su “alkoholičari, građani i novinari ti koji su hteli da izazovu nemire”, pisao je nedeljnik "Vreme".

On je godinama kasnije tvrdio da pripadnici kriminalne grupe Veljka Belivuka nisu obezbeđivali njegovu inauguraciju 2017. u Beogradu već da je, kako je rekao, "moguće da je neko od njih tada došao". Belivuk i grupa su uhapšeni 2018. godine i optužili predsednika Srbije i tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina, da su od njih tražili usluge. Obojica su to demantovali.

Afera Krušik: "Državi je svejedno, važno je da se prodaje oružje"

Posle afera “Helikopter” i “Savamala” koje su se desile dok je bio na mesti premijera, prva velika afera bila je ona u vezi sa prodajom oružja iz fabrike Krušik, gde su posrednici poput trgovca oružjem Slobodana Tešića ili Branka Stefanovića oca bivšeg ministra policije Nebojše zarađivali, a fabrika zbog nerealno niskih cena ostajala u dugovima.

Tokom ove afere predsednik je iznosio različite stavove, saznanja, minimizirao ono što se desilo...

Tako je predsednik Srbije ocenio da je u aferi "Krušik" "jedina ozbiljna optužba" da je ugovarana niža cena prodaje oružja firmi u kojoj je zaposlen otac ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, ali da su to "za jedan, dva ili tri odsto niže cene", kao i da je državi "svejedno" jer je "važno da prodaje oružje".

Posledica svega je dalji rast gubitak Krušika iz godine u godinu i otpuštanje radnika.

Afera Jovanjica: Nije tona marihuane 10 tona kokaina

Srbija je zemlja u kojoj je otkrivena jedna od najvećih, ako ne i najveća plantaža marihuane u Evropi (1,6 tona). Dok bi to u većini zemalja bilo smatrano velikim uspehom policije, u Srbiji to nije bio slučaj. Umesto toga, čelnici Srbije, počevši od predsednika neretko su umanjivali navode iz optužnice i pokazivali puno razumevanja za optužene.

Jedan od njih bio je predsednik Vučić koji je aferu nazvao prenaduvanim slučajem i hibridnim ratom protiv njega i brata mu Andreja.

Vučić je u razgovoru sa novinarkom provladinog medija, istakao da je Koluvija dve godine priitvoru, što je kako je naveo “nezabeleženo” za slične stvari. Zatim je naveo da Koluvija nije ubio nikog, a da je pronađena tona marihuana, a ne primera radi 10 tona kokaina.

Treba podsetiti da je Koluvija imao legitimaciju BIA, a da je na njegovu plantažu organske hrane dolazio i Aleksandar Vulin.

Osim Predraga Koluvije, koji je optužen u oba postupka u slučaju "Jovanjica" kao organizator kriminalne grupe koja je proizvodila i prodavala marihuanu, u "Jovanjici 2" optuženi su i predstavnici države.

Čak šestorica optuženih, od ukupno devetorice, dolaze iz najosetljivijih državnih struktura, to jest iz policije i tajnih službi. Optužene pripadnike MUP-a, BIA i VOA Tužilaštvo tereti da su obezbeđivali "Jovanjicu" i da su Koluviji dostavljali poverljive informacije iz policije.

EPS: Mićino blato od 650 evra

"Ja mislim da do Nove godine ti to stabilizuješ, a onda, Mićo, nešto drugo da radiš", poručio je pun razumevanja krajem 2021. godine Aleksandar Vučić tadašnjem v.d. direktoru EPS Miloradu Grčiću, koga je oslovljavao familijarno sa "Mićo".

Zatim je predsednik, van svojih ovlašćenja, rekao da je Grčić praktično smenjen.

"Ako vam je to uopšte važno, pošto naš narod najviše voli da vidi nečju glavu, a ne da se rešavaju problemi, računajte kao da (Grčić) nije na tom mestu. On čeka da ustpostavi sistem i računajte, to je tri-četiri dana, kao da je već podneo ostavku", rekao je Vučić 17. decembra na prorežimskoj televiziji.

Dok je Mića uhlebljenje našao prvo kao pomoćnik predsednika opštine Obrenovac, a zatim kao predsednik lokalnog opštinskog odbora SNS, građani Srbje su morali su da nadomeste najmanje 650 miliona evra gubitka kada su u Elektroprivredi Srbije u pećima ložili masu punu blata, umesto uglja.

Grčić i još 13 osoba su ovim povodom uhapšeni tek februara 2025. Bivši direktor EPS je posle nešto više od dva meseca provedena u pritvoru, pušten na slobodu, a ni godinu i po dana kasnije nema optužnice jer istraga još nije okončana, pisao je portal Krik.

Jadar i lobiranje za rudnik

Potencijalni rudnik litijuma u Gornjim Nedeljicama blizu Loznice izazvao više talasa protesta koji su sa pauzama trajali tri godine. Za to vreme Vučić je neretko nastupao kao lobista za rudnik, a ne predsednik svih građana Srbije i simbol nacionalnog jedinstva. Osim poruka preko medija išao je u terensku kampanju kako bi pokušao da ubedi stanovnike da prihvate ovaj potencijalno rizičan projekat. Vučić je svojevremeno rekao da Srbija ima 10 odsto svetskih rezervi litijuma, što se ispostavilo kao netačno.

On je umanjivao rizike po zdravlje na koje su upozoravali brojni stručnjaci, a s druge strane iznosio je nerealne brojke o rastu BDP, od 16-17 odsto ukoliko bi se otvorio rudnik. Nudio je i referendum uz poruku "da ćemo pobediti", odnosno da će rudnik biti otvoren.

Kad je Vlada 2022. pod pritskom javnosti obustavila projekat, Vučić je u više navrata govorio da je to bila velika greška. Prema BBC-ju na srpskom, rekao je da je Srbija uništena jer je slušao "gluposti i besmislice oko litijuma".

Dve godine ukinuta je odredba kojom je zaustavljen projekat, a Vučić je rekao da, što se njega tiče, litijum "može ujutru da se kopa".

Slučaj Generalštab: "Korumpirana banda u tužilaštvu"

Namera vlasti da sruše zgradu Generalštaba i izgrade hotele u vlasništvu Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, još jedna je afera u kojoj se Vučić nije ponašao u skladu sa svojom funkcijom.

Zbog sumnje u falsifikovanje dokumentacije prilikom skidanja zaštite kulturnog dobra sa kompleksa Generalštaba pokrenuti su sudski postupci protiv nekoliko zvaničnika. Zbog toga je predsednik Srbije tužioce iz Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK) nazvao korumpiranom bandom.

“Evo ja vam kažem da ste vi korumpirana banda u tužilaštvima, u najvećem delu tužilaštava, da imate koliko hoćete pod svojom kontrolom korumpiranih sudija sa kojima radite, ali takođe mislim da su najveći deo i tužilaca i sudija pošteni i odgovorni ljudi", rekao je Vučić za televiziju Prva.

On je ocenio je da se ceo postupak zbog Generalštaba vodi "jer je stigao nalog spolja i jer Srbija ne sme da uspostavi bolje odnose sa Trampovom administracijom".

Nadstrešnica

Odnos tužilaštva i predsednika Srbije je od pada nastrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu gde je poginuo 16 ljudi, a jedna osoba zadobila težak invaliditet, prolazio je kroz razne faze. Iako je tužilaštvo, po pravilu, reagovalo skokom na "sugestije", "savete", "najave" predsednika, u poslednje vreme to nije bio slučaj, što je bio povod za otvorena negodovanja. Tako su sudije i javni tužioci u pismu javnosti naveli da "izjave Vučića prevazilaze dosadašnje zadiranje u nadležnosti pravosudnih organa, neukusno komentarisanje postupaka u toku i da poprimaju obeležja krivičnih dela".

Iako je mnogo puta komentarisao rekonstrukciju pruge i dešavanja posle toga, nije pozvan od nadležnih organa da objasni svoja saznanja kako bi pomogao istrazi.

"Lično ću goniti tužioce zbog traktora"

Tužioci su bili na meti predsednika tokom posete Francuskoj 9. aprila 2025. godine kada je istakao da će lično goniti pojedine tužioce zbog traktora koji su došli do Beograda na protest, dok nije regovao kada je SNS doveo traktore ispred ograđenog Pionirskog parka, tzv Ćacilenda ispred Predsedništva.

"Lično ću podneti krivičnu prijavu protiv tužioca, pošto sam ja kriv za traktore koji su zagadili ne znam šta, a hiljade traktora širom Srbije koji su angažovani na opozicionim demonstracijama valjda ništa nisu zagadili nigde, pa je lepo da te traktore jašu, a ovi traktori koji su spasavali živote mladih ljudi, pa i uništeni, pa treba još da im gazde za to budu kažnjene, ja sam ih svakog dovezao lično, ja sam kriv za sve to, pa neka mene gone, a ja ću lično da gonim sve te tužioce koji to rade, da vidim šta će neki drugi tužioci da kažu", kazao je Vučić.

Dan kasnije pozvao je tužioce da deluju protiv dekanke Ekonomskog fakulteta u Beogradu i rektora Univerziteta u Beogradu.

"Kako će dekanka Ekonomskog fakulteta, da mi objasnite, da prođe bez odgovornosti? Pa kako ćete da prođete bez krivično-pravne odgovornosti? Kako će rektor Đokić da prođe bez krivično-pravne odgovornosti? Kako mislite da je to uopšte moguće. Nije to moj posao, ali ako bude potrebno, podneću i sam krivičnu prijavu, mada vidim da su drugi to već uradili", rekao je Aleksandar Vučić.

Oslobađanje nasilnike – nokaut pravosuđu

Za razliku od navedenih prekoračenja ovlašćenja, pomilovanje zatvorenika spada u nadležnosti predsednika, ali je ostalo sporno koga je oslobađao i zašto.

Vučić je prvo pomilovao batinaše iz Novog Sada koji su pretukli studente, a jednoj studentkinji polomili vilicu. Zatim je isto uradio mladoj ženi koja je automobilom pokušala da probije blokadu na Novom Beograda i to prilikom pokosila studentkinju. U sličnom slučaju nije pomilovao i nasilnika koje na na haubi nosio studentkinju prilikom 16 minuta tišine kod Vukovog spomenika u Beogradu.

Vučić je rekao da je sa ponosom potpisao pomilovanje za četiri mladića iz Novog Sada, koji su bili četiri i po meseca u pritvoru, koji im je određivan jer su studentkinji u tom gradu polomili vilicu.

"Dobro ste me podsetili da potpišem još jedno pomilovanje", rekao je Vučić između dva pomilovanja.

Pravnici su ovo ponašanje nazvali nokautom za pravosuđe. Ocenili ga kao opasno, jer svoje pravo koristi kao oružje protiv kritičara i neistomišljenika.

"Pitao" tužioce i oko N1

Septembra 2025. pozivao je tužilaštvo da reguje protiv N1.

“Ja imam pitanje za naše tužioce - dokle će da se prave naivni i da ne vide šta je to što rade pojedine medijske platforme koje direktno pozivaju na linč i obračun sa državnim organima”, rekao je Vučić.

Izveštavanje sa protesta je nazivao linčom medija. Pozivao je tužilaštvo da reaguje protiv N1 I pozivao na hapšenje jednog od vlasnika Junajted grupe i TV N1 Dragana Šolaka.

“Moram da kažem da čekam reakciju tužilaštva, ne bude li je - mi ćemo morati da preduzimamo ozbiljnije mere na nivou države i po pitanju tužilaštva i po pitanju pravosuđa”, rekao je Vučić.

On je, u gostovanju na televiziji "Pink", praktično najavio obračun s nezavisnim novinarima u Srbiji, rekavši da će "lično podneti krivičnu prijavu protiv tužioca koji je odbio da hapsi novinare blokaderskih medija".

Zvučni top - "nije se desilo"

Iako je hiljade ljudi potražilo lekarsku pomoć posle upotrebe neke vrste zvučnog oružja, na najvećem okupljanju u istoriji Srbije 15. marta 2025. godine, predsednik Srbije ostao je upamćen po tome da je negirao da se tako nešto uopšte desilo.

Ovaj zvučni udar je nazvao "ordinarnom laži" i jednom od najvećih obmana u poslednjoj deceniji i da je cela konstrukcija smišljena radi političke destabilizacije države i stvaranja panike. Da je nešto što se osetilo na desetine hiljada ljudi fikcija, nedavno je navelo i Više javno tužilaštvo.

Navedeno je samo deo primera. Iako Ustav Srbije daje predsedniku malo ovlašćenja, praksa u Srbiji od kad je Vučić na vlasti, pokazala je drugačije. Samo mali deo "iskakanja" iz funkcije dokumentovan je u rubrici N1 "Ustavokršitelj".