Srbija i Rusija: Politika "balansiranja"

"Mislim da je sve to preuranjeno i koliko vidim, srpski državni budžet je dosta pod pritiskom i ne verujem da u njemu ima prostora za ovako velike izdatke. Ja mislim da je svaka politika umetnost sedenja na više stolica i ako bi se suzio izbor na samo dve alternative - to ne bi bilo ni za koga dobro", navodi Dušan Reljić iz Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost.

Evropska unija sa velikom pažnjom prati u kom pravcu ide srpska diplomatija - pre svega usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa EU, kao i uvođenje sankcija Rusiji.

Aleksandra Joksimović iz Centra za spoljnu politiku smatra da ti pritisci EU imaju odloženo dejstvo."I dalje se čini da je u fokusu Evropske unije normalizacija odnosa između Beograda i Prištine i u tom kontekstu je ovo osnovni preduslov za dalji napredak u evropskim integracijama, a da će se pitanje odnosa sa Rusijom ostaviti kao nekakav politički kriterijum u kasnijim fazama".

Srbija je nesumnjivo oslonac Rusije u regionu, mada Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava to ne vidi to kao prednost.

“Ova poseta je jedna manifestacija jer činjenice govore nešto drugo zato što Srbija ima mnogo veći izvoz na Kosovo nego u samu Rusiju. Ovaj odnos sa Rusijom jeste remetilački, pre svega za nas same. Rusija zapravo koristi tu pogodnu priliku, s obzirom na tu neodlučnost srpske elite da se opredeli".

Deklarativno, srpska elita je opredeljena za put ka Evropskoj uniji ali i za prisne odnose sa Rusijom. Do koje faze pregovora sa EU će moći tako - saznaćemo kada Srbija bude u procesu pregovaranja, za razliku od sadašnjeg čekanja na otvaranje prvog poglavlja.