Predsednik stranke Srpskog sabora Dveri Boško Obradović za N1 kaže da je Srbiji potrebna smena političke generacije. On tvrdi da u republičkom parlamentu trenutno ne postoji opozicija koja bi se programski i vrednosno razlikovala od stranaka na vlasti.

Obradović je, gostujući u Novom danu televizije N1, rekao da su trenutno sve parlamentarne stranke u Srbiji za članstvo države u EU i neoliberalni ekonomski model. Istraživanja javnog mnjenja, prema njegovim rečima, pokazuju da je najmanje 45 odsto građana Srbije protiv članstva u Uniji, a da je zastupljenost takvog stava među strankama u Skupštini Srbije – nula.

Lider Dveri ocenjuje da se u tom slučaju radi o “demokratskoj anomaliji“, i da je Srbiji potrebna opozicija koja će jasno da se opredeli protiv EU, NATO-a i za jaču saradnju sa Ruskom Federacijom.

Obradović smatra da fascinacija Zapadom u Srbiji potiče iz vremena komunizma, kada je to bio ideal slobodnog društva kojem se težilo. “Međutim, nije više ni Zapad ono što je bio, nije više ni Rusija Sovjetski Savez, niti Jeljcinova Rusija. Rusija može biti ideal za brojna pitanja, recimo po pitanju porodične politike“, kaže on.

Predsednik Dveri smatra da u tom smilsu nema razlike između SNS-a i DS-a, i da su građani Srbije “taoci starih lidera i stranaka“. “Prvi sam za smenu Vučića, ali da se vrate (Boris) Tadić, (Nenad) Čanak, (Bojan) Pajtić, (Čedomir) Jovanović, Velja Ilić – to mi je baš problem“, kaže Obradović.

On podseća da je fenomen novih stranaka prisutan u celoj Evropi i osvrnuo se na uspeh Aleksisa Ciprasa u Grčkoj,Mira Cerara u Sloveniji illi koalicije MOST u Hrvatskoj. On smatra da je Srbiji potrebna smena političke generacije jer su vodeći ljudi u zemlji već 25 godina na političkoj sceni. Dveri su, prema njegovim rečima, zasad jedina nova politička snaga, ali on poziva i ostale građane da se politički angažuju i iskažu svoj stav.

Lider Dveri kaže i da medijska scena u Srbiji nikada nije bila gora, da je na snazi cenzura, i da vodeći političari četiri godine nisu izašli ni na jedan televizijski duel, već gostuju “samo sami u nameštenim emisijama, sa nameštenim pitanjima“.

Program ekonomskog patriotizma

Obradović ocenjuje da je desnica u Srbiji oslabljena zbog “političkog inženjeringa“, da su Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije bile izložene “medijskoj torturi“ i cepanju čiji je, kako kaže, vrhunac formiranje Srpske napredne stranke. “Ideja patriotizma je umorna, mnogo je razočaranja i poraza. Vreme je za novu srpsku desnicu i novi patriotizam“, poručuje on.

Dveri se, kako kaže, zalažu za ekonomski patriotizam – protive se poradaji Telekoma, EPS-a i poljoprivrednog zemljišta strancima, zalažu se za dodatno oporezivanje stranih banaka, naplatu poreza tajkunima i formiranje domaće razvojne investicione banke koja bi, kako kaže, ulagala u domaću privredu. Dveri, kako kaže, smatraju i da kredite indeksirane u stranim valutama treba konvertovati u dinarske.

Dveri i DSS treća politička snaga u Srbiji

Obradović kaže i da, “uprkos odlaganju“, vanredni parlamentarni izbori u Srbiji nisu isključeni, i da je moguće da će biti održani krajem marta ili početkom aprila, zajedno sa lokalnim i pokrajinskim izborima.

Dveri i DSS su, kako kaže, formirale jak patriotski blok koji, prema istraživanjima, može da osvoji između sedam i osam odsto glasova na izborima što ih, prema njegovim rečima, čini trećom političkom snagom i najjačom opozicijom u zemlji.

On kaže da SRS vidi kao “deo jedne šire patriotske priče“ sa kojom je moguća saradnja posle izbora, ali da ne vidi problem u tome da desnica na izbore ide u dve kolone – jednoj sa Vojislavom Šešeljom i radikalima, i drugoj sa Dverima i DSS-om.

Krim je za Dveri deo Rusije

Obradović smatra i da njegova poseta Krimu nije nanela štetu Srbiji, iako Beograd zvanično poštuje teritorijalni ntegritet te zemlje, a Kijev nije priznao nezavisnost Kosova.

Ona smatra da slučajevi Krima i Kosova jesu identični, jer je reč o teritorijama koje su, kako kaže, u vreme komunizma veštački odvojene od svojih matičnih država. Dveri se, kako kaže, zato zalažu za povratak Krima u Rusiju, i povratak Kosova i Metohije u ustavni poredak Srbije.