Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na spomenik Neznanom junaku na Avali povodom državnog praznika, Dana primirja u Prvom svetskom ratu.
Predsednik se poklonio i odao počast stradalima u Velikom ratu, a sa njim su bili i ministar odbrane Bratislav Gašić, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković i komandant Garde Vojske Srbije Milomir Todorović.
POVEZANA VEST
„Srbija i njeni saveznici su pokazali velikodušnost potpisivanjem primirja sa onima koji su spremali pogrom u svetu. Vreme primirja je priprema za oprost neprijatelju i završava se mirom za sve. Srbija i danas želi da pomogne u ostvarivanju mira za sve. Srbija i njen narod znaju vrednosti mira. Vama večita slava i hvala“, napisao je Nikolić u Knjizi utisaka.
Dan primirja, koji se obeležava 11. novembra u 11 sati, kao državni praznik u Srbiji se obeležava neradno od 2012. godine i predstavlja dan kada su 11. novembra 1918. u 11 sati, u železničkom vagonu u Kompijenu sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom, čime je okončan Prvi svetski rat.
U Srbiji se kao amblem tog praznika koristi cvet Natalijina ramonda, koji se svrstava u ugroženu vrstu i raste na Kajmakčalanu, a poznat je i kao cvet-feniks, a pored njega, prisutna i je i traka sa bojama Albanske spomenice- crnom i zelenom, prikazana iznad ljubičastog cveta.
Dan primirja se Srbiji obeležava od 2012. godine kao neradan dan, što prema rečima istoričara Bojana Dimitrijevića doprinosi da se srpska istorija ne zaboravi.
„Čini mi se da je ovo dobar način da građani zapamte ovaj praznik i da se na neki način kroz obeležavanje ovog praznuka podsete žrtava i podsete ratnih napora Srbije iz Prvog svetskog rata i podstete se koalicije koju je tada Srbija predstavljala kao jedna ratujuća strana“, kaže Dimitrijević.
Srbija je u sukobu izgubila oko 26 odsto stanovništva i polovinu radno sposobnih muškaraca. Od tifusa koji je harao obolelo je oko milion stanovnika i najveći broj je umro.
Dan sećanja na kraj rata obeležen je i u Francuskoj, gde je predsednik Fransoa Oland položio venac na grob Neznanog junaka u Parizu. Širom Velike Britanije dvominutnom ćutnjom odata je pošta žrtvama Prvog svetskog rata. Tačno u 11 sati oglasila su se zvona Big Bena, a venci su položeni u centru Londona, gde je nekoliko stotina ljudi stajalo u tišini sa cvetovima maka u rukama, kao simbolom mira.
Vulin položio venac na Novom groblju
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin položio je venac na Spomen-kosturnicu branilaca Beograda u Prvom svetskom ratu, na Novom groblju u Beogradu. „Ljudsko pamćenje ume da prevari, ume da bude nesigurno, ume da zamagli istinu. Zato danas i stojimo ovde, da ne bi dozvolili ljudima da promene ono što istorija jednom odredila i zapisala“.
On je dodao da svaka revizija istorije budi strah da će se užasi rata zaboraviti i da će ratovi biti „ponovljeni ili ponavljani“.
„Nisu isti oni koji su ratove pokretali i oni koji su u njima nevoljno učestvovali braneći svoju kuću, svoju porodicu, svoj život i ovaj grad“, rekao je ministar.
Vulin je naglasio da ne smemo dozvoiliti da se istorija menja i „da svačiji život i svačija smrt ne ostane bez pravednog i jedino mogućeg suda istorije“.
Venci položeni i na Francuskom vojnom groblju
Vence su položili ambasadorka Francuske Kristin Moro, ambasador Nemačke Aksel Ditman, poslanik Pjer Iv Le Bornj, američki i ruski ambasador, Majkl Kirbi i Aleksandar Čepurin, gradski menadžer Goran Vesić, kao i predstavnici Ministarstva odbrane Srbije.
Kirstin Moro izjavila je da je 11. novembar dan kada se poklanja ne samo senima vojnika koji su poginuli tokom Prvog svetskog rata, već i onima koji su dali svoje živote za otadžbinu tokom svih sukoba do sada.
Kako je naglasila, tako se neće zaboraviti ni dvojica francuskih vojnika koji su ove godine učinili najveću žrtvu, položivši svoje živote boreći se protiv terorizma.
„Obeležavanje 11. novembra u Beogradu takođe je i podsećanje na francusko-srpsko prijeteljstvo, iskovano tokom Prvog svetskog rata, a posebno pre 100 godina, kada je Francuska pomogla Srbiji slanjem različitih misija, mornaričkih topova za odbranu Beograda, eskadrila avijacije i lekara za brobu protiv tifusa“, rekla Moro.
Tokom komemorativne svečanosti, petorici oficira srpskih oružanih snaga, koji su bili poslati u Centralnoafričku Republiku u okviru misije za stabilizaciju te zemlje, uručeni su francuski ordeni za angažovanje uz njihove francuske drugove.
Moro je istakla da oni time ispisuju jednu novu stranicu fransusko-srpskog prijateljstva.
Goran Vesić je istakao da je Dan primirja dan koji Srbija i Beograd posebno pamte, jer je u Prvom svetskom ratu poginulo između 15 i 20 miliona ljudi.
„Srbija je izgubila 400.000 vojnika i 850.000 civila“, rekao je Vesić i dodao da je 300.000 francuskih vojnika učestvovalo u proboju Solunskog fronta od kojih se 50.000 nikad nije vratilo.
