Četrdeset godina OEBS-a, kratka istorija

Tokom četvrtog samita šefova država i vlada KEBS-a (Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju), koji je održan 5. i 6. decembra 1994. u Budimpešti, donesena je odluka da, počev od 1. januara 1995. godine, KEBS bude preimenovan u OEBS, Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju.

Tada je organizacija brojala 53 člana.

Prva konferencija za evropsku bezbednost i saradnju, održana je u Helsinkiju 1975. godine. Jugoslavija je prihvatila inicijativu za održavanje KEBS-a i aktivno je učestvovala u svim fazama njenog ostvarivanja. Bilo je to vreme Hladnog rata opterećeno brojnim nesporazumima.

Odlučeno je da prva faza konferencije o evropskoj bezbednosti i saradnji, započne od 3. do 7. jula 1973. u Helsinkiju, na nivou ministara inostranih poslova. Druga faza KEBS-a, u skladu s načelom kontinuiteta KEBS-a što je predložila delegacija Jugoslavije, započela je 18. septembra 1973, a završena 21. jula 1975. u Ženevi. Beograd je predložen za mesto održavanja prvog skupa u kontinuitetu KEBS-a posle susreta na vrhu u Helsinkiju.

Završna faza Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju održana je u, takođe u Helsinkiju, u palati "Finlandija", od 30. jula do 1. avgusta 1975. Konferenciji su tada prisustvovale delegacije 35 zemalja.

 Konferencija je okončana potpisivanjem Završnog dokumenta, kojim su afirmisana osnovna ljudska prava, slobodnija cirkulacija informacija, ljudi i ideja, veća mogućnost saradnje u ekonomskim i drugim oblastima, kao i osnovni principi odnosa među državama poput nemešanja, jednakosti, teritorijalnog integriteta i nepovredivosti granica.

Takozvana „treća korpa“ tema o kojima je postignut sporazum, ljudska prava i slobode, čije su principe prihvatile zemlje učesnice u Završnom aktu, poslužila je kao osnova za građanske inicijative i borbu za ljudska prava u zemljama istočnog bloka.

OEBS danas ima 57 članica.