Onaj ko je počinio nasilje trebalo bi da bude izmešten iz kuće na 14 dana, a da žrtva dobije zaštitu policije i pomoć stručnih službi. Ovaj predlog zakona, koji su napisale članice Autonomnog ženskog centra, a poslanik Dušan Milisavljević pokušava da uvrsti u dnevni red Skupštine Srbije, većina poslanika i dalje ignoriše.

Trpele su nasilje i sa decom spavale u parku. To je priča mnogih žena koje su sada, umesto da budu u svojoj, smeštene u Sigurnu kuću.

„Da nije Sigurne kuće, mi bismo na ulici bili“, kaže korisnica Sigurne kuće.

N1: Vi ste imali takve situacije?

„Da. Ovde imamo sve što nam treba. I ljubav i negu“.

N1: Ovo je sad Vaša druga kuća?

„Moja prva kuća. Ja drugu nemam“.

Oni koji traže da se zakon menja, insistiraju na tome da žena mora da bude sigurna i u svojoj kući i da bi trebalo izmestiti ne žtrvu, već nasilnika.

„A ne kao što je sada slučaj u Srbiji – žena koja dobije batine, koja je u modricama, krvnim podlivima, sa modricama na licu i telu mora da se krije i beži u Sigurnu kuću“, smatra poslanik i predlagač zakona Dušan Milisavljević.

A u Sigurnoj kući u Nišu, broj žena koje traže utičište ove godine je 20 odsto veći.

Svima je jasno da će, ako ne vežu pojas platiti kaznu, kao i ako pogrešno parkiraju. Međutim, ako su nasilni prema ženi i dalje u Srbiji postoji mogućnost da prođu bez kazne.

Situacija je sada takva da su, iako trpe nasilje, često time što moraju da odu od kuće kažnjeni žene i deca.

„Ono što bi trebalo puno da radimo jeste rad na edukaciji i vaspitanju, ali je neophodno da i kazne prema nasilniku budu što oštrije“, smatra direktorka Sigurne kuće Niš Sonja Šćekić.

S obzirom na to da su prema istraživanjima u slučaju porodičnog nasilja u Nišu u 72 odsto slučajeva vlasnici stana bili muškarci, a žene u samo devet odsto, postoje različita mišljenja o ovom predlogu, ali se svi slažu da u zemlji u kojoj su samo ove godine ubijene 33 žene, stvari treba podhitno menjati.

Više informacija saznajte od Gordane Bjeletić: