Optuženi francuski državljani za otmicu trogodišnje Maše P. negirali su pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda krivicu za to delo. Prvooptuženi Sebastijan Branšu Mišel je rekao da razume optužnicu koja mu se stavlja na teret, ali da to nije učinio i da neće iznositi svoju odbranu tokom glavnog pretresa.

Drugooptužena, njegova žena, Gorin Aleksis Sandrin Branšu navela je da hoće da iznosi svoju odbranu u glavnom pretresu, kao i njena ćerka Emerin Ulije Kristel.

Gorin Branšu je rekla da ništa nije znala o otmici deteta, da joj Sebastijan nije ništa rekao, kao i da im celo putovanje u Rumuniju i Srbiju nije bilo čudno, jer, kako je rekla, iznenadni putevi nisu bili ništa novo, tako su jednom prilikom otišli u Monako da gledaju trke Formule jedan.

Gorin, koja je plakala i jecala sve vreme i više puta bila opomenuta od predsednika krivičnog veća Dragana Ivoševića da se smiri, rekla je sudu da je Sebastijan, inače vozač međunarodnih linija, bio veoma nervozan, da se ponašao agresivno, vikao tokom putovanja, stalno je bio besan kako „ispred njega voze sporo, put loš, ima dosta rupa“, kao i da su ga se njena ćerka i ona plašile.

Prema njenim rečima, u Rumuniji su bili tri dana i sve je bilo normalno, ali i je Sebastijan bio „jako nervozan i stalno je bio nemoguć“.

„Kada je rekao – dosta mi je, idemo nazad u Francusku, uneli smo najkraći put za povratak u GPS i rekao je da ćemo proći kroz Srbiju. Bio je nervozan. Zaustavili smo se u malom mestu u Srbiji, jeli smo u Mekdonaldsu, vikao je na nas da požurimo, tresla sam se“, ispričala je Gorin Branšu.

Dodala je da je Sebastijan tada rekao njoj da vozi, da nije znala zašto, ali ga je poslušala, jer ga se, kako je više puta ponovila, plašila i da nije želela da vozi.

Prema njenim rečima, kada se vratio držeći dete, rekao joj je urlajući da vozi. Ispričala je da nije želela da vozi, a onda je „ta žena (majka deteta) stigla do kola i on ju je odgurnuo“. Sebastijan je joj je potom pristisnuo koleno da bi ubrzala, a auto je bio sa automatskim menjačem i samo su krenuli napred, ispričala je Gorin.

Kada su odmakli, zaustavili su se, Sebastijan je izašao iz auta, skinuo sa devojčice odeću, koju je bacio, a potom joj obukao novu garderobu, namestio novu frizuru, stavio je u dečje sedište. Na sebi je presvukao pantalone i stavio naočari za vid, a Gorin rekao da pređe na mesto suvozača.

Kako je svedočila drugooptužena, promenio je tablice na automobilu i seo da vozi i sve vreme je, prema njenim navodima, bio vulgaran. Rekao joj je i da će je udariti pesnicom u lice, a da je ona bila traumatizovana „jer je on oteo dete“.

„Kada mu je policajac dao znak da se zaustavi, on je krenuo prema prepreci koju su postavili i prešao je, stalno smo mu govorili da se zaustavi. Rekao je: ‘Ja sam taj koji odlučuje. Niko mi neće naređivati. Umuknite'“, svedočila je Gorin Branšu.

Navela je i da je potom Sebastijan stao u zaustavnoj traci, izašao je, uzeo dete i tada je videla crni audi koji se parkirao ispred njih, htela je tim ljudima da objasni šta se desilo, ali oni su urlali i uperili pištolj na njih.

„Policajci su krenuli za Sebastijanom, video ih je da dolaze, vratio se kod auta i vratio dete u dečje sedište. Policija nije razumela francuski, odveli su nas u policijsku stanicu“, rekla je Gorin.

Naglasila je da ona i njena ćerka nisu kriminalci, članovi kriminalne grupe, da ne postoji nikakva aktivnost grupe, kao i da nijednog momenta tokom puta nije bilo govora o tome da se otme dete.

„Ja nisam znala šta mu je u glavi. Ni u jednom momentu nismo znali koje su Sebastijanove namere“, ispričala je Gorin.

Kada je Sebastijanu Branšu Mišelu data mogućnost da postavlja pitanja svojoj supruzi, sa kojom je u braku od 2010, rekao je da misli da ona neće da preuzme odgovornost za svoja dela i da sve što je rekla nije tačno.

Tuzilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv troje francuskih državljana, zbog krivičnog dela otmice maloletnog deteta, izvršene 13. marta u ulici Braće Jerkovića kod broja 227, označivši Sebastijana Branšu Mišela organizatora kriminalne grupe.

Smatra se da su oteto dete hteli da podmetnu francuskom sudu, kako bi DNK analizom utvrdili da nevenčani suprug trećeoptužene Emerin Ulije Kristel, sa kojim nisu u dobrim odnosima, nije biološki otac deteta.

Detaljnije u prilogu Nikole Radišića: