Dačić: Srbija nije sabirni centar

Dačić je na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi u Sofiji, ukazao da većina migranata, koji na teritoriju Srbije ulaze iz Bugarske i Grčke, preko Makedonije, iskazuje nameru da zatraži azil, jasno je da je Srbija samo jedna od zemalja na njihovom putu ka zapadnoj Evropi.

Srbija, u odnosu na zemlje članice Evropske unije, ne trpi ništa manji pritisak, posebno u odnosu na resurse i sredstva kojima raspolažemo, koja su svakako daleko manja od onih koja su na raspolaganju državama članicama Unije, ocenio je Dačić.

Samo tokom 2015. godine na teritoriju Srbije ušlo je više od 600.000 ljudi, među kojima je najveći broj državljana Sirije i Avganistana. U pojedinim periodima dnevni broj ulazaka dostizao je i 9.000, podsetio je Dačić.

"U Srbiju ove godine ušlo oko 60.000 migranata"

Smatramo da smo se dosadašnjim postupanjem pokazali kao kredibilan partner EU, posebno imajući u vidu da smo pokazali spremnost da preuzmemo deo odgovornosti i prihvatimo privremeni smeštaj jednog broja migranata iako nismo država članica EU, naglasio je Dačić.

Ukoliko bi došlo do lančane reakcije drastičnog smanjenja propusne moći ili zatvaranja granica, Nemačka, Austrija, pa dalje redom, upozorio je Dačić, to bi za Srbiju i čitav region bila posebno opasna situacija.

Time bi se zaustavio protok migranata i uzrokovalo njihovo masovnije i duže zadržavanje na teritoriji Srbije, što bi za nas predstavljalo izuzetno opterećenje.

"Srbija ne može da primi nazad izbeglice"

Oni koji nisu dobili azil u EU, ne mogu da se vrate u Srbiju jer za to nemamo niti kapaciteta niti sredstava, dodao je on.

Očekujem da ćemo na ovu temu razgovarati i krajem ove nedelje na neformalnom sastanku ministara inostranih poslova EU i zemalja kandidata za članstvo, najavio je Dačić.

Dačić je poručio da glavni spoljnopolitički cilj Srbije ostaje nepromenjen, a to je, kao i do sada, članstvo u EU.

Na putu ka ostvarenju ovog cilja, Srbija je demonstrirala svoju doslednost, kako kroz ostvarivanje ambiciozne reformske agende, tako i kroz konstruktivan pristup u dijalogu sa Prištinom, podsetio je on.

Ovom prilikom bih želeo da vas podsetim da je Srbija završila proces skrininga sa najvišim ocenama i da je, kao rezultat toga, 14. decembra 2015. godine u Briselu održana Druga međuvladina konferencija između Srbije i EU, napomenuo je Dačić.

Tom prilikom, dodao je Dačić, otvorena su dva od 35 pregovaračkih poglavlja i to Poglavlje 32 o finansijskom nadzoru i Poglavlje 35 o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

Naša je namera, a nadam se da će države članice EU to podržati, da tokom 2016. godine znatno ubrzamo pregovarački proces i da krenemo u proces otvaranja pregovaračkih poglavlja koja imaju veliki značaj za proces reformi i jačanje vladavine prava – pre svega poglavlja 23, 24, ali i brojnih drugih pregovaračkih poglavlja, najavio je Dačić.

Jaka i stabilna ekonomija jedan je od važnih preduslova za članstvo u EU i Vlada Srbije u proteklom periodu uspela je da stabilizuje javne finansije, smanji fiskalni deficit, donese niz reformskih zakona u gotovo svim oblastima, istakao je on.

Politika proširenja svakako predstavlja jedan od najznačajnijih instrumenata EU i to ne samo za

obezbeđivanje stabilnosti regiona i njegov dalji ekonomski prosperitet, već i za obezbeđivanje stabilnosti i bezbednosti čitave EU, istakao je Dačić.

Upravo zbog toga, dodao je on, od posebnog značaja je zajedničko angažovanje učesnica Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi, u svetlu pozicioniranja prema institucijama EU, radi formiranja pozitivnog imidža regiona u celini, kao i održavanja pitanja od interesa za region u fokusu EU.