U 2016. godini biće podvučena crta i država će izaći iz vlasništva u medijima, tvrdi državni sekretar u ministarstvu kulture Saša Mirković. Predstavnici medija, međutim, upozoravaju da privatizacija znači i transparentnije vlasništvo u medijima, kao i da u ovoj oblasti i dalje ima mnogo problema.
Od početka privatizacije u Srbiji prodato je 34 medija, u 17 je u toku podela akcija zaposlenima, dok je u 22 slučaja privatizacija obustavljena, odnosno oni su ugašeni.
„Zbog određenih okolnosti kojih smo svi bili svesni, a koje smo danas apostrofirali, došlo je do određenog kašnjenja, ali suma sumarum, rezultat je takav da će država u 2016. godini izaći iz vlasničke strukture medija i to je fakat“, kaže Mirković.
Predstavnici medijskih udruženja na tribini o privatizaciji medija, međutim, ukazuju da je glavno pitanje ostalo ko su novi vlasnici medija, kao i da su uočene nepravilnosti kod projektnog finansiranja. Oni navode da se dešavalo da novi vlasnik televiziju plati 14, a već sutra na konkursu dobije 20.000 evra.
„Poništavale su se odluke, konkursi su bili vrlo, da kažem, režirani, namešteni, nisu birani članovi iz novinarskih udruženja, u komisijama su bili ljudi koji su bili zaposleni u lokalnim samoupravama i to je ono što nas zabrinjava. tu leži ogroman problem“, smatra Miša Tasić iz ANEM-a.
Iako su bili najavljeni, tribini nisu prisustvovali predstavnici ministarstva privrede, odnosno ugašene Agencije za privatizaciju, zbog čega su brojna pitanja u vezi sa prodajom medija, ostala nepostavljena ili bez odgovora.
APR: Tanjug izbrisati kao javno preduzeće, pa kao medij
Predstavnica Agencije za privredne registre Ružica Mačukat izjavila je da Novinska agencija Tanjug koja je ugašena Vladinom odlukom, iz registra mora biti brisana kao javno preduzeće, a potom i kao medij.
„Status Tanjuga propisan je odlukom Vlade i prestao je da postoji prestankom zakona. Mora biti brisan kao javno preduzeće, a onda i kao medij. To mora da uradi zakonski zastupnik“, rekla je Ružica Mačakut u Beogradu na skupu o privatizaciji medija, koji je organizovala Asocijacija medija.
Ona je kazala da Tanjug mora da isplati zaposlene i ispuni obaveze propisane zakonom, a da je Vlada Srbije, kao njegov osnivač, dužna da pozove zastupnike i upita ih da li su ispunii obaveze, da potom donese zaključak i da onda Tanjug bude izbrisan iz registra.
Upitana da li Tanjug može da sklapa ugovore, Ružica Mačakut je kazala da agencija Tanjug ne sme da radi van onog posla koji joj je propisan zakonom.
Ona je dodala da zakonski zastupnik mora da potpiše i finansijske izveštaje za prošlu godinu.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković kazao je da ove godine ne postoji „budžetski razdel za Tanjug“ u tom Ministarstvu.
Tanjug je odlukom Vlade Srbije u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima prestao da radi 31. oktobra prošle godine, jer u postupku privatizacije u dva kruga nije bilo zainteresovanih kupaca za tu agenciju.
Od odluke o prestanku rada, država je iz budžeta uplatila Tanjugu nešto više od 76 miliona dinara za otpremnine za 152 zaposlena, kao i za rešavanje pravnih posledica prestanka rada agencije. Agencija je nastavila da emituje vesti i posle odluke o prestanku rada.
