Mart je mesec u kome je saradnja Srbije sa Haškim tribunalom ponovo u fokusu. Posle dužeg perioda u kome nisu zabeleženi veći problemi u toj saradnji, vlast u Srbiji ponovo okleva sa ispunjavanjem obaveza prema sudu. Obaveze zemlje su jasne - Srbija mora isporučiti sve koje Hag traži. U suprotnom - moguće su sankcije.
I Srbija i Haški tribunal žalili su se Savetu bezbednosti, smartrajući da druga strana ne radi dobro. Srbija tvrdi da Hag ima dvostruke aršine, ali i da je ne poštuje. Zbog toga je Aleksandar Vučić pisao i Teodoru Meronu žaleći se na ponašanje suda prema zastupniku Srbije na ročištu o slučaju troje pripadnika SRS, optuženih za nepoštovanje suda – kada mu nisu dali da govori.
POVEZANE VESTI:
„Situacija je jasna, Srbija mora izručiti svakog optuženog za koga stigne zahtev, makar on bio i privremeno pušten sa slobode tokom suđenja, u tom smislu država mora hitno reagovati“, kaže Gojko Pantović iz Beogradskog centra za ljudska prava.
Sadržaj prepiske između Haga i Beograda je poverljiv, a samim tim i van domašaja javnosti. Ali šta god da je u njima, zakoni, ali i obaveze Srbije su jasne. I troje radikala i Vojslav Šešelj moraju u Hag. U suprotnom, moguće je ponovno aktiviranje mehanizama prisile, a prva i najznačajnija prilika za to je već u junu, kada kada predsednik suda šalje izveštaj o saradnji srbije sa Hagom. I to uoči najave otvaranja pregovaračih poglavlja 23 i 24 sa EU.
„Već smo imali u Evropskom parlamentu jednu deklaraciju koja se odnosila na Šešelja i nije nerazumno očekivati da bar jedna zemlja članica EU odbije otvaranje poglavlja do sledećeg izveštaja, koji će biti u decembru, te u tom smislu možemo očekivati kao političku posledicu šest meseci odlaganja početka pregovora za navedena poglavlja“, navodi Pantović.
Za to vreme traje konfuzija oko obaveza Srbije prema haškom sudu, kojoj značajno doprinose izjave nadležnih u Beogradu.
Vlasti u Srbiji jasno su se izjasnile da će postupati u skladu sa međunarodnim pravom, statutom Haškog tribunala i domaćih zakona. To bi trebalo da znači da će lider SRS pratiti izricanje presude 31. marta. Na koji način će Srbija obezbediti njegovo prisustvo nije pozanto, jer se vlast o tome decidno ne izjašnjava. Sam Šešelj više puta je rekao da nema nameru da ide u Hag i da će, ukoliko vlast želi da ga pošalje u Hag, tamo morati da ga odnesu.
15. mart je rok do koga bi Srbija trebalo da dostavi izveštaj o tome šta čini da obezbedi prisustvo Vojislava Šešelja na izricanju presude koje je zakazano za 31. mart.
