Stojanović: Po Nikoliću istorija se prenosi genetskim putem

Stojanović je izlaganje počela izjavom predsednika Srbije Tomislava Nikolića prilikom otvaranja Centra za matične ćelije, da će se "rađati srpska deca sa srpskim genetskim materijalom, srpskim kodom i srpskom prošlošću".

On je time obesmislio ovaj naš skup i pokazao je da misli da se znanje o prošlosti prenosi genetskim putem, da je prošlost biologija, a ne istorija, da dolazi iz ćelija, a ne obrazovanja, rekla je Stojanović na skupu "Unapređivanje ljudskih prava razgradnjom stereotipa u obrazovanju, kulturi i medijima"

Pokrenuli smo istraživanje da vidimo koliko građani ne znaju istoriju i kakvo je to neznanje, a rezultati su nas zapanjali, rekla je Stojanović i navela primer da je samo 21 odsto građana Srbije znalo da je Beograd u Drugom svetskom ratu oslobodjen 20. oktobra.

Mitski izvor neznanja je da je 70 odsto građana izjavilo da je Srbija vodila samo odbrambene ratove. Teško da je car Dušan stigao do Atine braneći se, rekla je Stojanović.

Prema njenim rečima, 68 odsto ispitanika reklo je da su Srbi došli na Balkan pre Hrvata, iako su u školi učili da su Sloveni zajedno došli na Balkan.

Na pitanje ko je bio saveznik srpskoj vojsci na Solunskom frontu, odgovarali su da su to Rusi i Grci, rekla je Stojanović, podsećajući da su Srbi "pevali ladji francuskoj" i podigli spomenik zahvalnosti Francuskoj.

Prema njenim rečima, 42 odsto ispitanika je izbacilo Francuze i Engleze i ubacilo Ruse i Grke kojih ni u tragovima nije bilo na Solunskom frontu.

Na pitanje gde su stekli znanja - 76 odsto je reklo u školi. Nijedan od ovih odgovora nisu našli u školi i time smo pokazali da škola izuzeno malo utiče na znanja, a tu vrstu neznanja mi smo nazvali "angažovano neznanje", rekla je Stojanović.

Možda je ipak predsednik u pravu i znanje se prenosi genetskim putem, ali smo mi ovde okupili da kažemo da se istorija mora učiti drugačije, jer se sada uči napamet, ocenila je Stojanović.

Liht: Izbeglička kriza ima uticaj na stereotipe

Predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht podsetila je na izveštaj SE iz maja 2011. godine kojim su sloboda pojedinca i pravo na različitost dovedeni u najoptimalniji sklad.

Predloženo je 17 načela i više od 30 konkretnih predloga, izveštaj je predstavljen, uradjen je akcioni plan i onda je ostavljeno da "trune" u nekoj od fioka Saveta Evrope, rekla je Liht.

Liht je ocenila da je izveštaj bio previše tvrd za države članice.

Ovo što živimo danas, izazovi koji nam se postavljaju, govore da će taj izveštaj morati da se izvuče iz fioke i moj predlog bi bio da se akcioni plan aktivira, dodala je ona.

Sigurno je da treba dosta dorade tom izveštaju, imajući u vidu izbegličku i migrantsku krizu, koja će biti samo jača i koja, nažalost, celu Evropu stavlja pred takve izazove da niko ne zna kako ćemo izaći iz njih, napomenula je Liht.

Izbeglička kriza će uticati na stereotipe kod nas, u to nema sumnje, rekla je Liht i naglasila da je premijer Aleksandar Vučić oko toga uspeo da nametne narativ koji je dosledan.

Ima mnogo toga sa čim se ne slažem u njegovoj politici, rekla je Liht koja je pohvalila Vučića za ponašanje u izbegličkoj krizi.

Srbija je sve samo ne društvo u kojem postoji pozitivan pristup prema muslimanima, o tome govore brojna istraživanja, rekla je Liht i naglasila da činjenica da je na hilljade ljudi prošlo kroz Srbiju bez ijednog incidenta govori o uticaju političke elite.

Liht se osvrnula i na govor Filipa Davida u Narodnoj biblioteci Srbije, napominjući da je on bio od početka do kraja kakav treba da bude.

On je rekao da ceni instituciju predsednika, ali i da ima pravo da iskaže svoj stav, rekla je Liht.