U Srbiji je ostalo zaglavljeno oko 1000 izbeglica, a na granici sa Makedonijom ima još toliko ljudi koji ne mogu dalje. To je potvrdio vršilac dužnosti direktora policije Srbije Vladimir Rebić, posle sastanka direktora policije zemalja sa "balkanske rute" u Beogradu.
Zajednički zaključak je da pojačanom kontrolom granica treba sprečiti ilagalne migracije i ne dozvoliti da se stvori preveliki pritisak na zemlje „balkanske rute“.
POVEZANE VESTI
Petnaestak dana posle sastanka u Zagrebu, direktori policija zemalja regiona ponovo su se okupili, ovoga puta u Beogradu, suočeni s problemima na granici Grčke i Makedonije.
„Direktori policija su se složili da je, u cilju rešavanja migranske krize, svakako neophodno i važno dalje jačanje kontrola svih državnih granica, kako zemlja na ruti kretanja tako i zemalja koje se naslanjaju na rutu kretanja – sve u cilju sprečavanja ilegalnih migracija sa kojima se takođe u prethodnom periodu susrećemo“, kaže Rebić.
Pozivu na sastanak nisu se odazvali predstavnici Grčke i Nemačke, a upravo saradnja sa tim zemljama ocenjena je kao ključna za rešavanje problema.
„Ovaj problem ne može da reši nijedna zemlja posebno. Ovo je evropski problem, koji zahteva sveobuhvatno evropsko rešenje, u koje će biti uključene sve zemlje. Za Makedoniju je posebno bitno da se na ovu izjavu potpišu i kolege iz grčke policije i da aktivno učestvuju u rešavanju ovog problema i upravljanju migracijskim tokovima“, kaže direktor makedonske policije Goranče Savovski.
S obzirom na to da je Austrija ranije odlučila da će ove godine primiti 37.500 izbeglica, dostizanje te kvote i zatvaranje granice imalo bi ogromne posledice po zemlje kojima se izbeglice kreću za Evropu.
„Trenutno radimo na tome da primenimo sve mere da ostanemo u okviru ovih 37.500, i to upravo znači da sarađujemo zajedno sa svim zemljama na „balkanskoj ruti“, kako se ne bi stvorio preveliki pritisak na svaku od ovih zemalja“, rekao je direktor za javnu bezbednost Austrije Konrad Kogner.
Na sastanku ipak, nije bilo reči o kvotama, a predstavnici policije istakli su da oni nisu političari i da ne donose odluke, već ih sprovode.
Detaljnije u prilogu Đorđa Naskovića:
Merkel: Što pre vratiti snagu Šengenskog režima
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je posle susreta s premijerom Hrvatske Tihomirom Oreškovićem da se što pre mora vratiti na snagu Šengenski režim i pomoći Turskoj i Grčkoj.
Ona kaže da se sadašnja situacija na grčko-makedonskoj granici ne može uporediti sa onom od septembra prošle godine u Mađarskoj, kada je nemačka vlada dozvolila da hiljade izbeglica dođe u Nemačku.
Dodaje da članice EU moraju naći zajedničko rešenje i sagledati kako će ono uticati na svaku od njih, ali i na zemlje koje su na izbegličkoj ruti, a nisu članice EU.
„Da još jednom pojasnim: Nemačka će podržati sve što smo se dogovorili na samitu 18. februara, jer želimo da ponovo uspostavimo Šengenski režim i okončamo politiku graničnih kontrola. Tražitelji azila, takođe, nemaju pravo da biraju gde u Evropi će dobiti azil“, rekla je Merkelova.
