Da li ste znali da je golf najmasovniji sport na svetu? U Beogradu se, s povremenim pauzama, igra od 1936. godine. Danas u Srbiji postoje dva terena, ali bi nakon izrade Plana detaljne regulacije prostora Ade Ciganlije - mogao ostati samo jedan.
Da li Beograd, u godini kada se golf posle sto godina pauze vraća na Olimpijske igre, ostaje bez golf terena?
Dok se svet priprema za povratak golfa na olimpijsku mapu, a u razvijenijim zemljama niču zelene površine predviđene za golfere, Srbija ide u drugom pravcu. Na mala vrata gasi se Golf klub Beograd, kažu za N1.
“Ne mogu ni da zamislim da da tako nešto može da se desi, prosto mi je neverovatno da postoji bilo kakva ideja i da idemo u tom pravcu”, ističe generalni sekretar Golf asocijacije Srbije Irena Suturović Bogdanović.
POVEZANE VESTI
Ada Ciganlija, najpopularnija gradska destinacija u Beogradu pogotovo leti, nalazi se u užoj zoni sanitarne zaštite. Zapravo, zvaničan naziv je Zona prva – zona strogog nadzora. Izradom Plana detaljne regulacije Ade Ciganlije, gradski čelnici odlučili su da strogoću najpre testiraju na golferima.
U Planu piše: „Može se samo pretpostaviti da je pojava pesticida na ovom prostoru posledica načina korišćenja terena (golf tereni, održavanje nasipa, ostali travnati tereni i slično)”.
Međutim, u analizi Rudarsko-geološkog fakulteta koja je tim povodom urađena, stoji da je svakako neophodno uspostaviti redovnu kontrolu, ali da održavanje travnatih terena, ne mora a-priori da kontaminira podzemne vode i geosredinu.
U planu regulacije sumnja se na uticaj na reni bunar koji se nalazi u blizini terena. Međutim, na samoj Adi nalaze se desetine renih bunara, i stotine ugostiteljskih i privatnih objekata koji nemaju čak ni sanitarne čvorove.
“Na osnovu 243 uzorka koja je uzimao Gradski zavod za javno zdravlje Beograda, ti uzorci su pokazali da je voda Savskog jezera izuzetno čista, odnosno da se nalazi u granici prve i druge zone koja uz određenu filtraciju može da služi čak i za piće”, ističe Miodrag Jović iz javnog preduzeća “Ada Ciganlija”.
Odakle onda sumnje na golf terene, ne znaju ni u samom preduzeću Ada Ciganlija.
“Tako nešto za sada ne možemo da tvrdimo. Radiće se naknadna istraživanja koja će obuhvatati sve parametre koji su bitni za kvalitet vode”, dodaje Jović.
Godinama unazad postoje ideje da se naprave golf tereni u Resniku, Borči ili Umki. To je obrazlažući urbanistički plan potvrdio i sam gradonačelnik. “Planiran je i novi kompleks za golf terene u zoni zapadno od SRC „Borča”. U priobalju Dunava formiraće se zone sa sadržajima za različite vidove rekreacije i sportove na vodi”, rekao je Siniša Mali.
Međutim, lokacija o kojoj govori gradonačelnik ima nekoliko vlasnika, i izgradnja golf terena mogla bi trajati i više od 10 godina, kažu u Golf klubu. Iz grada za sada, na pitanja N1 nisu odgovorili. Za ministra sporta, Vanju Udovičića sumnje nema, golf kao sport u Srbiji mora opstati, a najavljuje i skoro rešavanje nastale situacije.
”Siguran sam da nećemo ugroziti ni u jdnom trenutku interese golfa u Srbiji, naravno ne ugrožavajući ni pravne statuse i pravnu regulativu Republike Srbije”, rekao je Udovičić.
Golf klub Beograd za 13 godina postojanja u terene je uložio preko pet miliona evra, a vlasnik svega je sam grad Beograd. Grad godišnje od Golf kluba uzima i 35.000 evra za zakup.
“Moramo da vodimo računa da ovde govorimo o javnom dobru, da govorimo o sportskom objektu koji ima jako veliku vrednost, da govorimo o nečemu što zapravo treba da ostane gradu Beogradu, treba da ostane svoj ovoj deci, i da možemo da razvijamo sport ovakav kakav jeste, a to je trenutno najmasovniji u svetu”, naglašava Irena Suturović Bogdanović.
Da li će se grad odreći čistog profita, ostati bez desetine međunarodnih turnira, a hiljade gostiju, među kojima je i puno stranaca i diplomata, ostati bez prostora za omiljeni sport? Ali kako i u samom Planu regulacije stoji: „Može se samo pretpostaviti.“
Detaljnije u prilogu Branislava Šovljanskog:
