Milošević: Nedić bio zločinac, Srbija bi da opere prošlost

Srđan Milošević radi na Institutu za noviju istoriju Srbije, bavi se istorijom Srbije i Jugoslavije u 20. veku, posebno problemom istorijskog revizionizma. Autor je knjige "Istorija pred sudom: Interpretacija prošlosti i pravni aspekti u rehabilitaciji kneza Pavla Karađorđevića”.

Milošević objašnjava da u istoriografskoj analizi nema prostora za crno bele slike.

"Ali Milan Nedić je bio odgovoran za kolaboraciju i za sve zločine koji su se u tom periodu dogodili. Odgovornost Milana Nedića je nesumnjiva, ona bi postojala i da ništa nije radio. Zločin holokausta je toliko strašan, da kada se vi nalazite na nekoj poziciji, a on je bio predsednik vlade, vi ste odgovorni da zaštitite građane. On nije da nije ništa učinio, nego je na različite načine - davajući informacije, hvatajući Jevreje koji su se skrivali - tu je odgovornost nesumnjiva. I na to se nadovezuje odgovornost za likvidacije članova Narodnooslobodilačkog pokreta. Kolaboracija je bila zločin, a na otpor okupaciji i saradnji", rekao je Milošević.

On objašnjava da ako se Nedić rehabilituje, Srbija bi pokazala da pokušava da izbegne odgovornost.

"Srbija je pokazala da pokušava da opere svoju prošlost, da ona vrši reviziju istorije na način da izbegava da se suoči sa odgovornošću svojih političkih elita, za ono što je činjeno, a bilo je protiv morala, i da se sve to prikaže kao iznuđena kolaboracija, što nije sasvim netačno. Ali to ne znači da Milan Nedić nije imao antisemitske stavove. Više puta je nedvosmisleno pominjao i Jevreje na način koji njega jasno opredeljuje kao rasistu. Srbija bi napravila distancu od istinskog antifašizma, uverenja za koji se navodno zalaže", rekao je Milošević. 

"Konfuzija u odnosu prema antifašizmu"

Milošević kaže da postoji konfuzija u našem odnosu prema antifašističkoj borbi.

 "Mi u zvaničnom prazničnom kalendaru nemamo nijedan datum antifašističke borbe, osim 9. maja, što je međunarodni praznik. Konstrukcija o dva antifašistička pokreta dovela je do toga da ne komemorišemo nijedan. To je veliki problem identiteta društva", rekao je Milošević.

On smatra da kada su u pitanju odnosi u Drugom svetskom ratu, tu su stvari bile jasne.

"Da li je bilo preterivanja u glorifikovanju partizanskog pokreta? To je nesumnjivo. Ali tako se gradi kultura sećanja. Problem je nastao onog trenutka kada je postala aktuelna priča da je četnički pokret bio antifašistički. Niko nije osporavao antiokupatorski karakter četničkog pokreta, ali boreći se protiv partizana oni su ušli u kolaboraciju, pa nisu antifašistički", rekao je Milošević.

"Rehabilitacija se doživljava kao revizija istorije"

Milošević kaže da procesi rehabilitacije imaju više nivoa, a jedan je pravni.

"U smislu zakonskih rešenje, najdalje je otišla Srbija sa zakonom o rehabilitaciji iz 2006, koji je izmenjen 2011. U zavisnosti od stepena odgovornosti za ta društva je taj proces javne rehabilitacije opasan. Zabrinut sam za sva društva istočne evrope. U Hrvatskoj je situacija jako loša. Ne može da se povuče jednakosti između četničkog i ustaškog pokreta, ali po karakteru zločina, koji su bili brutalni, mogu se izjednačiti", rekao je Milošević.

Milošević dodaje da rehabilitacije koje se dogode na sudovima se doživljavaju kao revizija istorije.

"Nije strašno što će neki istoričari u budućnosti videti kako se država brukala na početku 20. veka, ali je problem kada se ta bruka prenosi na društvu. To stvara situaciju sa nesagledivim posledicama", rekao je Milošević.