Osnovci iza zatvorskih rešetaka

Ovi đaci prvaci posle časova ne idu kući, imaju i 50 godina, a u školsku klupu seli su prvi put. I to u zatvoru.

“Mene najviše interesuje da naučim da pišem, da čitam i to. Što nisam imala u detinjstvu sad imam”, kaže osuđenica Mara Radu.

Među 16 učenica, ne postoji nijedna koja zabušava. Domaći zadatak obaveza je dana, jer, iako su u Srbiji, veruju da će im znanje doneti budućnost.

“Ovo sve što sam sad uradila, kajem se, i žao mi, krivo mi je gde sam stigla. Ja sam majka troje dece”, kaže osuđenica Olivera Ilić.

Ovde učenice ne gledaju na sat čekajući školsko zvono. A razlog za to je samo jedan – učiteljica Slobodanka Rebrača, koja je posle 25 godina rada sa regularnim osnovcima sama tražila da karijeru nastavi u zatvoru.

“Smešno je reći, ali, nekada me moje dete pita: 'Mama, šta ti radiš tamo u zatvoru kad si toliko umorna, a opet si puna energije?' One su meni motiv za dalji rad, kao prosvetnom radniku”, kaže Slobodanka.

Nastava pod ključem održava se od februara, a danas je u inspekcijski nadzor skoknuo i prvi čovek srpskog obrazovanja Srđan Verbić. “Oni ne rade sa pčelicama i bumbarima kao što to rade prvaci u redovnoj školi, već se bave nekim aktuelnim temama koje su bitne za ljude njihovih godina”, zaključio je ministar prosvete.

U prevodu, na rasporedu časova su: srpski, engleski, matematika, digitalna pismenost i veštine. Znanje, ali i diploma osmoletke neće biti jedini dobitak za đake-osuđenike, navodi dr Milan Stevović iz Ministarstva pravde.

“Ići ćemo na sistem benefita prevremenog otpuštanja na šta imamo jedno zakonsko pravo”, objašnjava on.

Inače, osim u Požarevcu, u osnovnu školu koja po zatvorskom režimu traje tri školske godine krenulo je 316 pravaka i u kazamatima u Kruševcu, Valjevu i Sremskoj Mitrovici.

Zatvorski sistem u Srbiji postoji 200 godina, a ovo je prvi put u toj istoriji da je i škola dospela iza rešetaka.