Izbeglička kriza pokazala da zemljama EU caruje egoizam

Sve drugo bi vodilo Srbiju u ekonomsku propast, rekao je Vučić otvarajući konferenciju pod nazivom "Sistem azila i migracija: izbeglička kriza i reformski procesi".

On je ocenio da izbeglička kriza nije završena, već je samo odložena.

Vučić je najavio da je planirano da se do početka jula završi novi zakon o azilu, kao i da se donese novi Zakon o strancima.

"Moramo da promenimo sistem azila, da novi Zakon o azilu i privremenoj zaštiti do kraja juna ili pocetka jula završimo i da donesemo novi Zakon o strancima koji ćemo da uputimo i Fronteksu na ekspertizu", rekao je on.

Premijer je rekao da je u Srbiju od početka ove godine ušlo gotovo 100.000 izbeglica, a u 2015. godini 651.685, i da su oni bili registrovani i pružena im je nega i zdravstvena zaštita, ali da je veoma važno da Srbija unapredi svoje kapacitete.

Kako je naveo, Srbija ne traži da zbog toga bude "pohvaljena", već to treba da budu one zemlje koje su toliki broj izbeglica primile za stalno, što Srbija nije jer nije bogata zemlja pa većina izbeglica nije želela tu da ostane.

"Sasvim je izvesno da će Srbija, Bugarska i Grčka biti važne zemlje ako ništa drugo u tranzitu i naš posao je da se u tome pripremimo za proleće ili leto", naveo je Vučić na skupu u hotelu Metropol.

 Prema njegovim rečima, Srbija je očekivala da će biti jedinstvenog rešenja za izbeglice na nivou EU, ali do toga nije došlo.

Detaljnije u prilogu Đorđa Naskovića:

Šoder: Pripremiti trajniji boravak za izbeglice

Šef predstavništva Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) u Srbiji Hans Fridrih Šoder rekao je da će sa faktičkim zatvaranjem balkanske rute na teritoriji Srbije biti manji broj izbeglica, ali da će za njih morati da se pripremi trajniji boravak.

"Politika tranzita je gotova", rekao je on, dodavši da strukture koje su pripremljene pre svega za ljude u tranzitu sada neće biti dovoljne i da je sada potrebno pružiti im i nove usluge, poput "tuša, toplog obroka, obrazovanja".

Šoder je procenio da na teritoriji Srbije sada ima između 1.500 i 2.000 izbeglica, i rekao da će deo njih moći da se pridruži porodicama u drugim zemljama, deo njih će se vratiti u svoje zemlje dobrovoljno ili nakon procedure, dok će manji deo i ostati.

Procenio je da bi u Srbiji trajnu zaštitu mogle zatražiti "desetine ljudi", "možda stotine", ali da ih svakako neće biti jako mnogo.

Janković: Izbeglička kriza se nastavlja

Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković kazao je da smatra da je danas samo završena prva faza izbegličke krize, ali da će se ona nastaviti.

On je dodao i da Srbija ima propise kojima bi na pravi način mogla da reši pitanje procedure azila i da problem nije u zakonima, već u tome što se oni ne primenjuju. 

Miščević: Nema rešenja izbegličke krize bez Balkana

Šefica tima za pregovore sa EU Tanja Miščević zatražila je da Srbija i druge zemlje zapadnog Balkana budu uključene u izradu planova za rešavanje izbegličke krize sa kojom se suočava EU.

"Zaista mislim da Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana jesu odgovor ili deo velikog pazla (puzzle) koji je potreban da EU odgovori na sva tri nivoa izazova sa kojima se suočava", navela je Miščević na skupu Sistem azila i migracija: Izbeglička kriza i reformski procesi u beogradskom hotelu Metropol.

Navela je tri izazova u vezi sa migrantskom krizom – kako rešiti status onih koji su već u Evropi, kako zaustaviti priliv odnosno pomoći Turskoj da bude mesto prve trijaže i kako naći rešenja za uzroke kriza u zemljama poput Sirije i Pakistana.

"Nema uspešne spoljne, bezbednosne i odbrambene politike EU u kojoj zemlje Balkana nisu deo odgovora. Zato često tražim od kolega iz EU da moramo biti deo izrade globalne strategije koja se radi, moraju se čuti naši argumenti", rekla je šefica pregovaračkog tima.

Prema njenim rečima "zamor od proširenja je samo izgovor".

Otvaranje poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU važno je i u kontekstu rešavanja izbegličke krize, istakla je Miščević, dodavši da je politika azila u poglavlju 24, ali da se poglavlje 23 odnosi i na dobru primenu ljudskih prava.

Kao jedan od problema za rešavanje problema izbeglica navela je da Srbija i druge zemlje regiona nemaju pristup podacima evropskog sistema podataka o tražiocima azila Eurodak (Eurodac). Balkanske zemlje su u februaru zatražile pristup toj bazi u okviru rešavanja migrantske krize, a prema rečima Miščevićeve za sada nema odgovora.

Predstavnica Visokog komesarijata za izbeglice u Srbiji (UNHCR) Ljubinka Mitrović ocenila je da je sada "dobra prilika da se u Srbiji načini progresivan zakon o azilu", nakon promene situacije i iskustava stečenih sa tranzitom velikog broja izbeglica.

Ocenila je da je postojeći Nacrt zakona o azilu "korak napred u odnosu na postojeći zakon", i dodala da su date preciznije definicije, i da će to biti dobro i za državne organe koji sprovode posao i za same izbeglice i tražioce azila.

Kao jedan od predloga UNHCR-a navela je da je potrebno da se dodatno unaprede odredbe o postupanju sa maloletnicima bez pratnje i usaglase sa medjunarodnom Konvencijom o pravima deteta.

Predstavnica Kancelarije za azil je kao značajne izmene u sadašnjem Nacrtu zakona izdvojila uvodjenje jedne umesto dve faze prijave za azil, što znači da više neće postojati evidentiranje nakon kojeg tražilac azila ima i rok od 72 sata da se javi u neki od centara za azil, već će se odmah sprovoditi registracija, sa rokom od 15 dana za podnošenje zahteva za azil.

Dodala je da je značajno što će Upravni sud donositi odluke o žalbama po odluci Kancelarije za azil.

Skup je organizovan u okviru projekta Umrežavanje i gradjenje kapaciteta za efektivniju migracionu politiku u Srbiji koji sprovodi Grupa 484 uz podršku Ambasade Norveške.