Na univerzitetima u Srbiji neetičko ponašanje i studenata i profesora je masovna pojava, uz zloupotrebe na ispitima, plagiranje diplomskih i master radova i doktorskih disertacija, kao i plaćanje za njihovu izradu, dok akademska zajednica ćuti, a pravosuđe ne presuđuje, upozorili su učesnici okruglog stola Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
Akademik Dušan Teodorović ukazao je da su plagijati diplomskih i master radova masovna pojava i u svojoj prezentaciji predstavio problem plaćanja za izradu radova, za šta postoje agencije, koje se time bave.
Na internetu postoje reklame „bubica- idealna za polaganje ispita, pismenih zadataka i prijemnih“, uz opremu, a reklamira se i „sat za prepisivanje“ koji se takođe masovno koristi, a to radi jedna od mnogih agencija, naveo je Teodorović i dodao da se to regularno prodaje u Srbiji.
Sajt koji oglašava tu „opremu“ jedan od više od 30 u Srbiji, Hrvatskoj i BiH, poručuje: „Lideri smo u regionu ovoj branši“, a koja je to branša – izrada diplomskih i master radova, rekao je Teodorović.
Teodorović je podsetio na aferu „Index“ na Univerzitetu u Kragujevcu 2007. u kojoj je uhapšen veliki broj univerzitetskih profesora, a koja do danas nije dobila sudski epilog.
„Posle devet godina, sudski proces još traje, studenti su pokazali spremnost da kupuju ispite, nažalost deo profesora je pokazao spremnost da ih proda, akademska zajednica je pokazala spremnost da ćuti, a pravosuđe da ne presudi“, zaključio je on.
Prema njegovim rečima, masovno je izmišljanje – takozvani „fantomski naučni radovi“, lažiranje lista autora, plaćanje za objavu rada u naučnom časopisu, kao i to da se poništavanje rada prećuti i to ne bude smetnja za unapređenje profesora.
Teodorović je ilustrovao primerom da je u jednom međunarodnom časopisu, gde je objavljivao čitav niz srpskih autora, za 300 evra objavljen rad, grupe autora, među kojima je – Šilja pronalazač.
Prema njegovim rečima, ako u Srbiji postoji konsenzus da zemlja ide put Evrope, onda treba da ide putem Evrope i u akademskim stvarima.
On je predočio da evropski univerziteti poništavaju plagirane radove ministrima, poslanicima i drugim zvaničnicima i oko toga ne prave političko pitanje.
„Mi moramo da učimo iz tih primera“, dodao je Teodorović.
(Ne)postoji hrabrost da se sankcioniše
Na srpskim univerzitetima postoji kodeks da plagiranje ne sme da se radi, ali svi zajedno profesori, fakulteti, Ministarstvo prosvete i nauke, Nacionalni savet obrazovanja, Akreditaciona komisija trebe da se zapitamo da li imamo dovoljno hrabrosti da sankcionišemo neetičko ponašanje, zaključio je Teodorović.
On je kao predloge pomenuo poništavanje lažnih doktorata, kao i da Akreditaciona komisija ima nadležnost da ukine doktorske studije jednoj ustanovi, a takođe može da se ukine zvanje profesora, mentora i članova komisije koji su saučesnici plagiranja.
Predsednik SANU Vladimir Kostić je rekao da je u Srbiji za akademsko napredovanje neophodna doktorska disertacija, a ona je u zakonu definisana kao inovativnost.
Zapravo smo u zakon, kao pritisak za sve, uveli da moraju da budu inventivni, da donesu inovaciju, da imaju nešto novo, ljudi to je nemoguće, rekao je on.
Rećićete da narušavam sistem, ali treba razmisliti, mislim da zakonsko rešenje naročito mlade ljude i njihove mentore vuče u neku vrstu prisile i dovodi do neetičkog postupanja, i ubacuje u sivu zonu, a deo toga je već sada etos našeg univerziteta, nemojte da se lažemo, napomenuo je Kostić.
Okruglom stolu na temu: Kodeks profesionalne etike na univerzitetima Srbije: kakav je i da li ga poštujemo?, u organizaciji Odbora za visoko obrazovanje SANU, su prisustvovali univerzitetski profesori, dekani, rektori, prorektori i članovi SANU.
