Puhovski: Deklaracija Srbije i Hrvatske - prazan tekst

Predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović i premijer Srbije Aleksandar Vučić juče su se sastali u obe zemlje. Zajedno su posetili Dalj i Tavankut, razgovarali sa predstavnicima srpske i hrvatske manjine, a zatim u Subotici potpisali zajedničku Deklaracije o unapređenju odnosa i rešavanju otvorenih pitanja.

Šta će za buduće odnose Srbije i Hrvatske značiti potpisivanje Deklaracije, u Pressingu su govorili profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu Žarko Puhovski i direktor Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandar Popov.

Osvrćući se na jučerašnji susret hrvatske predsednice i premijera Vučića, profesor Puhovski kaže da sve podseća na stih iz dečje pesmice "Krojačica Klara danju šije, a po noći para". Hrvatski i srpski političari se tako ponašaju, malo šiju odnose, a malo ih paraju, a Kolinda i Vučić pred izbore govore jedno, a posle drugo, dodaje.

Puhovski kaže da su oba političara imala svoje razloge za posetu i to one unutrašnje: "Da Vučić pokaže da i dalje funkioniše kao premijer, i da je predsednik države izvan srpske igre... Kolinda Grabar Kitarović vidi da ćemo imati razdoblje slabih vlada sa slabim većinama, i pokušava da ugrabi deo formalnih ingerencija iz Ustava koje se tiču spoljne politike, a koje, kad Vlade nema, predsednica preuzima".

Puhovski ocenjuje da tokom jučerašnjeg susreta "u osnovi ništa nije rečeno". "O razgraničenju je rečeno: Ako se ne dogovorimo ići ćemo na arbitražu, što se i pre znalo... Ništa nije realno rečeno što bi izazvalo proboj... To je vrsta igre koja je izazvala veliku medijsku pažnju, ali time se skreće pažnja sa drugih realnih problema u Srbiji i Hrvatskoj", kaže on.

Pokazuje se, kako dodaje, da se i bez izabranih institucija, "takozvane vođe mogu dogovarati".

To je prazan tekst koji ništa ne znači i potpuno odgovara protokolarnim ovlašćenjima predsednice u svakom pogledu, navodi Puhovski.

Popov kaže da mi imamo manir da neke stvari predstavljamo istorijskim, a što je i predsednica Hrvatske preuzela i nazvala "historijskim" jučerašnji susret. "Ja ne vidim šta je tu istorijsko", dodaje.

Kolindi je bilo lako da se susretne, jer je vlada pala i nije pred pritiskom te vlade, kaže Popov.

 On navodi da se jedna stvar zaboravlja - da je u julu balkanski samit u Parizu kao deo Berlinskog procesa. Za godinu dana nemamo napredak u rešavanju onog dela koji se tiče bilateralnih pitanja, nego čak silaznu putanju i mislim da je ovo pokušaj da se u Pariz ode sa nekim rezultatom - u smislu: mi smo se sreli i dogovorili da ćemo rešavati bilateralna pitanja, navodi.

Prema mišljenju Puhovskog, pitanja koja opterećuju dve zemlje ne mogu se rešiti u dogledno vreme i to će nadmašiti mandat Vučića i Kolinde Grabar Kitarović.

Propustili smo 15 godina da rešimo ta pitanja, kaže Popov. Deklaracija je jedan od papira koji nabraja probleme, i dosad je bilo takvih papira, i to daleko većeg značaja, pa dve zemlje ništa nisu uradile, navodi on.

Popov podseća da za granicu postoji komisija koja je formirana prošle decenije, a koja se ponekad sastane, da je pre dve godine potpisana jedna deklaracija u Mostaru...

Novi uslovi Hrvatske

Agencija Beta javila je, pozivajući se na reči zvaničnika Saveta ministara EU, da su mali izgledi da se međuvladina konferencija EU i Srbije održi 30. juna i na njoj otvore poglavlja 23 i 24 o vladavini prava i temeljnim slobodama u pregovorima o članstvu, jer Hrvatska još nije sasvim odustala od ranijih zahteva Beogradu, a dodala je i nove, poput odštete za ratne žrtve.

Upitan o tome, Puhovski kaže da se radi o pogrešnim interepetacijama, i da to nisu pregovori nego ispiti. 

Hrvatska diplomatija očito po nekoj logici, ako je to sve tačno, radi tako da pokušava dodatno da optereti uslove za pregovore Srbije sa EU, navodi on. To je taktički i principijelno po meni pogrešno, rekao je i dodao da tačku po tačku treba rešavati. Italija je to radila Sloveniji, Slovenija Hrvatskoj, a svi su hrvatski političari rekli da neće to raditi Srbiji, podseća. Hrvatska u istoriji nije bila tako superiorna u odnosu na Srbiju i iskušenje je veliko da se takva situacija zloupotrebljava, dodaje.

I Popov je mišljenja da je u pitanju zloupotreba međusobnih odnosa u političke svrhe. "Tome sve članice EU teško odole", kaže on, ali i dodaje da ni Srbija nije bila dovoljno ofanzivna ranijih godina, pre nego što je Hrvatska ušla u EU. On je mišljenja da je ovaj zahtev Hrvatske stigao ranije u Brisel, pre posete predsednice Kolinde Grabar Kitarović Srbiji. Navodi da je to pokazatelj u kom smeru bi išla ova vlada Hrvatske da je ostala na vlasti.

"To je jedan minus veliki za bilo koju zemlju koja to radi, ali nije Hrvatska jedina koja ne sluša Brisel, pogledajte šta se dešava sada kod novoprimljenih članica kad je reč o migrantskoj krizi - vi nailazite na niz opstruiranja odluka iz Brisela - mislim na Češku, Slovačku, Mađarsku", kaže Popov.

Odnosi Srbije i Hrvatske: Intimni ili "ledeno doba"?

Upitan o odnosima Srbije i Hrvatske, Popov ocenjuje da su se oni našli na stranputici od 2012. godine, kada je SNS pobedio na izborima u Srbiji i Zoran Milanović shvatio da ne želi da sarađuje sa strankom čiji su lideri imali takvu ulogu devedesretih, a onda su i usledile neke izjave predsednika Nikolića.

"Karamarko je, s druge strane, otišao previše udesno i nije se desilo da dve patriotske stranke iz Hrvatske i Srbije unapređuju odnose. Sada sve zavisi od toga ko će pobediti", kaže Popov, dodajući da je ovo ledeno doba odnosa dve zemlje.

Puhovski je, s druge strane, mišljenja da odnosi dve države nikad nisu bili intimniji nego poslednjih meseci. "Premijer Srbije je učestvovao u komponovanju vladine većine u Hrvatskoj... O tome nema spora... Samo se nisu smeli tako dobrima pokazati, jer podržavatelji i jednih i drugih ne vole to da čuju", kaže on.

On podseća da se na izborima u Srbiji čuo čitav niz ružnih reči o Hrvatskoj, a da je pre toga Kolinda Grabar Kitarović pobedila Iva Josipovića tako što je uveravala javnost da je Josipović "agent regiona", a onda postala "kraljica Balkana". On dodaje da je reč "region" najveća psovka u Hrvatskoj.

U predizbornoj kampanji za parlamentarne izbore Milanović je dobio deo patriotskih glasova jer je ubeđivao glasače da Karamarko sarađuje sa Vučićem i Orbanom protiv Hrvatske, dodaje profesor Puhovski.

Govoreći o predstojećim izborima u Hrvatskoj, Puhovski navodi da mu se čini izvesnim da će izbore dobiti SDP, ali ne i dovoljnu većinu, već da će se govoriti o koalicijama.

Posebno su se ostramotili u Hrvatskoj predstavnici srpske manjine koji su prišli HDZ koji je vodio godinama striktnu protivsrpsku politiku, i oni su do zadnjeg časa bili u pregovorima za spasavanje Karamarkove Vlade, kaže Puhovski.

Odnosi između čelnika mogu biti veoma srdačni, ali se to do sada nije odrazilo na odnose Srbije i Hrvatske, koji su u ledenom dobu, kaže, s druge strane, Popov.

"Pred prošle izbore Pupovac je tipovao na SDP i trebalo je da bude njihov partner i to se nije desilo. Pitanje je kako će se pozicionirati srpske stranke pred ove izbore. Slažem se sa Žarkom Puhovskim da će ovo što se desilo sa Karamarkom negativno uticati na njihov skor i tim pre nema razloga da Pupovac ide s njima, već u onaj drugi blok", kaže Popov.

Pre 10 ili 12 dana Pupovcu je ponuđeno da bude potpredsednik vlade, opet će njemu isto biti ponuđeno, mišljenja je Puhovski. Bude li HDZ u opoziciji, opet će ojačati spontani pokreti veterana i insistiranje na tome da ćirilici nema mesta u Vukovaru, jer su oni bili instrumentalizovani deo pokreta da HDZ dođe na vlast, dodaje.

On ocenjuje da će uprkos onome što uspeju srpski političari, u društvu ipak biti lošije za Srbe i Srpkinje.

Formalno govoreći, položaj srpske manjine je odličan, a u realnosti je mnogo lošiji nego pre nekoliko godina, od kad je Hrvatska ušla u EU, jer "Big brother" ne nadgleda - kako su ocenili radikali, pa onda mogu da podlegnu niskim strastima, kaže on i dodaje da se s tim počelo u Vukovaru.

U realnosti, srpska manjina nije bila ugrožena, jer su radikali bili zadovoljni zato što su na vlasti, dok će verovatno za dva i po meseca situacija biti drugačija, ocenjuje Puhovski.

Govoreći o Srbiji, Popov kaže da će formiranje nove Vlade biti komplikovano, jer je i parlament drugačiji, i da se to može odraziti na odnose i sa nekima od suseda. Sada će parlament ličiti na cirkus, ocenjuje on. Dodaje da je u prošlom sazivu postojao potpuni konsenzus o EU, ali da je sada, ulaskom evroskeptičnih partija, situacija drugačija.

On podseća da je Šešelj (paljenjem zastave) "jednim cirkuzantskim gestom" uspeo da zakomplikuje loše odnose dve zemlje, i da su se na taj njegov performans upecali i političari u Srbiji i u Hrvatskoj.

HDZ će lošije proći na izborima

Predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Tomislav Karamarko podneo je ostavku na tu funkciju, samo dva meseca pošto je ponovo izabran za lidera najveće parlamentarne stranke u Hrvatskoj.

Komentarišući to, Puhovski je rekao da je situacija u HDZ kao i u većini stranaka u Hrvatskoj takva da nema unutarstranačke demokratije. "Karamarko je uspeo shvatiti prekasno da je učinio veliku štetu svojoj stranci i on je napravio nešto što je paradoksalno - odustali su od vlasti da bi zaštitili svog predsednika. Sada je video da je stvar otišla predaleko, da mu preti mogućnost nekog revolta, povukao se, prekasno, i pitanje je da li će se stranka konsolidovati sada pred izbore, ali to je njihov problem", kaže Puhovski i dodaje da je tu isplivalo pitanje unutarstranačke demokratije.

Govoreći o nekom novom lideru HDZ-a, kaže da bi šansu imao neko ko bi bio bliži narodnjačkoj orijentaciji ili MiroTuđman koji ima dobro prezime za tu stranku.

On je mišljenja da će ovim što se dešava HDZ više izgubiti, i da će ta stranka, kako mu se čini, lošije proći na izborima, jer ovakve stvari dovode do toga da se izgubi poverenje simpatizera.

Popov navodi da su i u Hrvatskoj i u Srbiji partije liderske i da se do sada  to nikada nije desilo kod nas, ali da to jeste praksa na Zapadu. Koštunica je jedan od ređih slučajeva, ali kod nas radije dozvole da se iscepa stranka nego da ode lider, kaže.

O BiH i tome ko je lider Balkana

Govoreći o BiH, Puhovski kaže da je ona poseban slučaj. Pozitivno je što je oslabio pritisak i iz Zagreba i Beograda, iz Zagreba je potpuno oslabio, a iz Beograda, kako navodi, postoji odnos Vučića i Dodika.

Srbija igra dvostruku ulogu kad je u pitanju BiH, kaže Popov. Prošle godine je Vučić bio u Srebrenici, održana sednica dveju Vlada, a s druge strane, on nekritički podržava Dodika,Dodik ne izbija iz Beograda. Vučić sebi stvara problem jer mora da se pravda pred saveznicima, jer se od njega očekuje da vrši pritisak na Dodika da se ne ponaša nekonstruktivno, dodaje.

 Govoreći o tome da li postoji lider Balkana, Puhovski kaže da u Hrvatskoj ne postoji Balkan ili Srbija kao tema. Hrvatska je potpuno nekritički okrenuta ka Zapadu, nema brigu za ono što se događa u BiH i Srbiji, dodaje. Jedino radikalna desnica govori o Srbiji, da bi rekla NVO: evo vi nama prigovarate to i to, a vidite šta rade u Srbiji, kaže Puhovski.

Hrvatska gleda na susedstvo na taj način kako ga može ekonomski iskoristiti, dodaje.

"Koji lider može biti Srbija u ovoj ukupnoj situaciji, to jedino možeš govoriti da iritiraš svoje susede... Kad se pogleda naše ukupno spoljnopolitičko ponašanje, što bi Milanović rekao, "šaraj brate"... Naš je, kažemo, prioritet EU, pa je posle izbora Vučić otišao u Moskvu i imao neprimerene izjave o Briselu i Vašingtonu, da organizuju proteste protiv njega... Onda se postavlja pitanje šta je spoljna politika Srbije", kaže Popov. "Ko je lider na Balkanu? Svi smo jednako siromašni, svi jednako nemamo vladavinu zakona i neizgrađene institucije i niko od nas ne može da pretenduje na to da bude lider Blakana", zaključuje Popov.