Alternativna istorija: Bez Svetog Save bili bismo kao Bosna

Šta bi bilo da nije bilo Svetog Save?

Predrag Marković smatra da bi bez Svetog Save Srbi bili drugi narod.

"To je kao da vaša mama nije srela vašeg tatu. Sveti Sava je stvorio naš narod, bez njega bi bili drugi narod. Verovatno bi bili i druge vere. Mi smo se nekoliko vekova kolebali oko toga i posle Svetog Save smo se zaustavili u tom vizantijskom krugu", objašnjava Marković.

Antić smatra da bi se Srbija bez Svetog Save i dinastije Nemanjića drugačije razvijala.

"Na Balkanu postoje zemlje koje nisu imale takve dinastije, Srbija i Bugarska su imale, ali Bosna nije imala i onda vidite jednu zemlju ponornicu, koja menja identitet, koju nose vetrovi usuda, ratova", odgovara Antić.

Šta bi bilo da se Miloš predomislio pre Kosovskog boja?

Istoričari, gosti Novog dana, slažu se da o Kosovskom boju znamo vrlo malo istorijskih činjenica. Jedino što je sigurno je da se desio i da su u njemu poginula dva vladara.

"Kosovski boj je slikovit ali nije najznačajnija bitka. Marička bitka je značajnija, ali nije tako zanimljiva. Kosovski boj je divan za mit, poginula su dva vladara, vojska koja se povuče priznala je poraz, Turci su se povukli, ali su se kasnije vratili da bi likvidirali braću", objašnjava Predrag Marković.

On ističe da i drugačiji ishod Kosovskog boja ne bi bio drugačiji za istoriju Srbije, jer je, kako kaže, Turska bila u takvom naletu da ni moćna Ugarska nije mogla da je zadrži.

Antić pita kakava bi Srbi bili narod da nema mita o boju na Kosovu. On napominje da je Murat bio jedini turski sultan koji je poginuo na bojnom polju, a da su posle 200-300 godina Turci počeli da pričaju kako je u toj bitci učestvovala cela Evropa ili Balkan, što je dovelo do smrti sulana.

Srpski narod je često kritikovan zbog oslanjanja na kosovski mit, a Antić kaže da kritike stižu uglavnom od naroda koji tvrde da su učestvovali u bici i da se u tome vidi potreba da se preuzme mit.

Šta bi bilo da nije bilo Karađorđa?

Čedomir Antić kaže da su Srbi i ranije imali ustanke, ali nikada tako uspešne i ne takvog vođu. Prema njegovom mišljenju, Đorđe Petrović Karađorđe je obeležio srpsku istoriju, a posle njega se nisu pojavili vladari istog kalibra.

I dok Predrag Marković pita "a Miloš Obrenović", Antić dodaje da je Miloš uspostavio vertikalu u istoriji do danas, ali da je Karađorđe u tom istorijskom trenutku bio izuzetak.

Šta bi Srbija bila bez Prvog svetskog rata?

Predrag Marković kaže da je naivna pretpostavka da smo mogli da biramo ishode Prvog svetskog rata i da je Jugoslavija u tom trenutku izgledala kao najbolje rešenje. Napominje da su u to vreme svi bili za stvaranje Jugoslavije, pa čak i pravaši u Hrvatskoj iz kojih su kasnije nastale ustaše.

Šta bi bilo da se nije desilo "bolje rat nego pakt"

"Izgledalo je kao da smo od Hitlera dobili dobru ponudu, ali je problem s njim što je bio lud. Mogli smo da prođemo kao Rumunija, pa da je nekoliko puta pregaze razne strane sile. A potpisala je sve što su joj tražili. Vrlo je teško oceniti šta je bolje", smatra Marković.

Antić kaže da je izbor Srbije bio vrlo mali. On podseća da je Hitler još 1940. preuzeo obavezu komadanja Jugoslavije.

Šta bi bilo da komunisti nisu došli na vlast?

Marković odgovara da bi se u suprotnom posle Drugog svetskog rata desio građanski rat kao u Grškoj.

"Društveno uređenje bilo bi kao u Grškoj ili Italiji, s tim što je Jugoslavija bila međunacionalna zemlja pa bi to komplikovalo stvari. Uglavnom, te krupne promene proizvod su odluka velikih sila", rekao je Marković.

Šta bi bilo da nije bilo Slobodana Miloševića?

Čedomir Antić ističe da su se "začuđujuće" obojica složili sa viđenjem Srbije bez Miloševića. Kako kažu, ne bi bilo velikih promena i da se od Alije Izetbegovića i Franja Tuđmana nije moglo očekivati da bi čuvali Jugoslaviju.

"Milošević je branio Jugoslaviju takvu kakva je bila, samo što nije shvatio da je prošlo vreme Rankovićeve i Titove Jugoslavije", kaže Antić.

Na pitanje kako bi voleli da Srbija izgleda za 100 godina, Marković odgovara da bi bilo dobro da nestanemo ispod radara velikih sila, kao što je to bio slučaj sa Skandinavijom.

"Krimski rat je jedini veliki rat 1850. u kojem nismo učestvovali. Bilo bi drobro da izbegnemo ratove, bilo lokalne, bilo velikih sila. Da sačuvamo to malo naroda da ne izumre", predlaže Predrag Marković.