Normalizacija odnosa Beograda i Prištine ne znači formalno priznanje nezavisnosti Kosova, već da obe strane mogu u potpunosti da ostvaraju svoja prava, rekao je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister.

Mekalister je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa šefom diplomatije Srbije Ivicom Dačićem, rekao da je normalizacija odnosa Beograda i Prištine od najveće važnosti, i da je zato Poglavlje 35 prvo otvoreno na početku pregovora o članstvu Srbije u EU, i biće zatvoreno na samom kraju pregovaračkog procesa.

EU, prema njegovim rečima, očekuje da korak po korak odnosi između Kosova i Srbije budu normalizovani, što će značiti da obe strane mogu u potpunosti da ostvaraju svoja prava. “Znate da dolazim iz Nemačke koja je priznala nezavinsot Kosova. U EU 23 članice od 28 su priznale nezavisnost Kosova, pet nisu. Dakle, nije reč o zvaničnom priznanju, ali očekujemo da se odnosi normalizuju u kontinutietu”, rekao je Mekalister.

Izvestilac Evropskog parlamenta je istakao da je Briselski sporazum značajan iskorak, ali da se sada mora videti implementacija dogovorenog kada je reč o energetici, telekomunikacijama, mostu u Kosovskoj Mitrovici ili Zajednici srpskih opština.

Mekalister je rekao da će Srbija sledeće nedelje otvoriti dva ključna poglavlja u pregovorima o članstvu u EU – 23 i 24. On kaže da bi voleo da su pomenuta poglavlja otvorena ranije za vreme holandskog predsedavanja Uniji. On je rekao i da se tokom jučerašnjeg razgovora sa premijerom Aleksandrom Vučićem saglasio da je važno isticiati zašto je tehnički korak otvarnja poglavlja dobar za Srbiju i srpski narod.

“Ljudi u Nišu, u Svijalncu, Novom Pazaru, Novom Sadu, oni ne žele da čuju političare o otvaranju poglavlja, već da znaju šta to znači za njih. Uveren sam da je politika proširenja uspešna, i da je donela slobodu, bezbednost i ekonomski prosperitet državama koje su od 2004. postale članice EU. EU je posvećna jačanju srpske ekonomije, izgradnji infrastrukture, da pomognemo fondovima gde god možemo. Moramo da ističemo prednosti članstva u EU”, rekao je on, ističući da je Nemačka pokazala posvećenost zapadnom Balkanu pokretanjem berlinskog procesa.

Izvestilac Evropskog parlamenta je rekao i da bi voleo da vidi još otvorenih poglavlja sa Srbijom do kraja godine, ali da o tome ne odlučuje Evropski parlament, nego sve članice Unije jednoglasno.

Mekalister je rekao i da kao demokrata poštuje volju britanskog naroda, ali da mu je “srce slomljeno” zbog Bregzita. Smatra da je odluka o napuštanju EU strašna greška sa negativnim posledicama kako po Veliku Britaniju, tako po ostalih 27 članica Unije. “Uprkos unutrašnjim izazovima gde prvi put pregovaramo o izlasku jedne zemlje iz EU, mi takođe imamo jasno poruku da EU ostaje privržena politici proširenja, pogotovo na šest zemalja zapadnog Balkana”, poručio je on.

Dačić: Naš cilj ostaje EU, usaglasićemo spoljnu politiku

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da Srbija svakako neće menjati svoj strateški cilj – punopravno članstvo u EU.

“To podrazumeva i harmonizaciju zakonodavstva i sistema vrednosti. U okviru poglavlja 31 o spoljnoj politici čekaće nas značajan posao postepenog usaglašavanja”, istakao je on.

Dačić je podsetio da je Srbija počela proces usaglašavanja spoljne politike sa politikom EU još za vreme potpisivanja SSP i da je od sticanja statusa zemlje kandidata spoljna politika bila usaglašena 99 odsto.

“Kada je krenula kriza u Ukrajini i kada je u pitanju Rusija, taj procenat je pao. Mi smo svesni toga da je nužno usaglašavanje ali, sa druge strane, Srbija mora da vodi račun o nacionalnim i državnim interesima. To su zemlje bitne za očuvanje terotorijalnog integriteta i rešavanje pitanja kod kojih nemamo podršku nekih zemalja EU”, istakao je šef srpske diplomatije.

“Moramo da budemo pažljivi kojim se odlukama pridružujemo”, kaže on. Dodaje da to nije balansiranost, već da su u pitanju državni interesi i da se Srbija trudi da nađe zajednički imenitelj sa zemljama EU.

Dačić se nada da će usaglašavanje sa stavovima EU vratiti na više od 90 odsto. “Moja nada se zasniva na tome da će se normalizovati odnosi sa Rrusijom”.

Šef diplomatije je dodao i da je pomoćnicu državnog sekretara SAD Viktoriju Nuland nedanvno upitao kako to Vašington već 20 godina podržava nezavisnost Kosova, kada su 1996. podržavali suverenitet Srbije, na šta mu je ona rekla da SAD podržavaju suverenitet Srbije, ali bez Kosova.

“Isto mi je (ruski šef diplomatije Sergej) Lavrov rekao za suverenitet Ukrajine, ali bez Krima. Vidite koliko je veliko i različito tumačenje istih principa i termina”, naveo je Dačić i dodao da bi posle otvaranja pitanja opravdanosti bombardovanja Iraka, trebalo razmotriti i pitanje opravdanosti bombardovanja Srbije 1999. “To nema veze sa našim evropskim putem, ali imamo nažalost različita shvatanja važnih pitanja, želimo da to otvoreno govorimo i o tome nemamo nikakvih tajni”, rekao je on.

Dačić je rekao i da je Srbija ostvarila veliki napredak u odnosima sa Nemačkoj i pritom je pozdravio inicijativu koja je došla iz Berlina, o samitu vodećih zemalja EU i zapadnog Balkana. “Za nas je važno da bez obzira na probleme, da ipak proširenje ostane na agendi EU, da možemo računati na stabilizirajući faktor evropskog puta”, rekao je Dačić.

Kada je reč o otvaranju poglavlja 23 i 24, Dačić je podsetio da je međuvladina konferencija već zakazana za 18. jul i da tu više neće biti iznenađenja.

On je najavio i da će u petak u Subotici razgovarati sa svojim hrvatskim kolegom Mirom Kovačem. “Bez obzira na različite izjave koje se ponekad mogu tumačiti kao dnevna politika, mislim da smo u Parizu postigli dogovor da posle susreta predsednice Kolinde Grabar Kitarović i premijera Aleksandra Vučića, posle izbora i formiranja vlade Hrvatske, nastavimo rešavanje bilateralnih pitanja, da probamo da gledamo u budućnost, i tražimo zajedničke interese. Naš interes je da probamo da živimo za budućnost jer od prošlosti se ne živi”, poručio je Dačić.