U mestu Kostajnik, između Loznice i Krupnja, u toku je sanacija jalovišta nekadašnjeg rudnika antimona "Stolice".
Naime, rudnik je oštećen u poplavama maja 2014. i od tada se jalovina, u kojoj ima olova i arsena, izliva u reke Korenitu, Jadar i Drinu, čime je već dve godine ugroženo zdravlje 15 hiljada ljudi.
N1 je kontinuirano izveštavao o štetnosti izlivanja jalovine po stanovništvo, a danas smo proverili kako napreduje sanacija i kada će se na tu ekološku katastrofu staviti tačka.
Meštani Kostajnika informišu se uživo na jalovištu, jer informacija o sanaciji nema ni na televiziji ni u štampi. Sanacija traje mesec dana, pa je svako pokretanje bagera u ovom delu zapadne Srbije glavna vest.
Potok Kostajnica, kao i reke Korenita i Jadar uskoro bi mogle ponovo da ožive, kao i dvorišta 15 hiljada direktno ugroženih građana. Televizija N1 našla se u kući koja je prva na udaru olova i arsena, gde domaćini nisu krili da su presrećni zbog početka radova.
Kontrolor radova tvrdi da će biti bolje urađeno nego što i meštani očekuju.
Rudar Miodrag Vučetić, ovde poznat kao Mijo, proveo je u rudniku Stolice tri radne decenije. Dok se priseća kako je pomagao ministru Velimiru Iliću da ispita teren, iskusno kaže da će ovaj, drugi pokušaj sanacije dati rezultate.
„Ovo će biti bolje. Samo što nisu na ovoj strani predvideli onaj dovod, praćenje vode, odozgo s brda sa Stolica što ide“, kaže Vučetić.
Pedeset radnika rado sluša Mijine sugestije, ali se radije drže projekta koji za cilj ima fiksiranje jalovine i preusmeravanje potoka koji su otrove odavde nosili sa sobom. Radi se zato sedam dana, od 7 do 7 sati.
„Postoji vrlo verovatno mogućnost da će se uvesti i treća smena da bi se ovo što pre završilo… zbog problema s vremenom koje smo imali u zadnjih nekoliko dana, zbog ovih padavina“, kaže Nemanja Mojsilović, šef gradilišta.
Mesto koje je bilo paralisano poplavama 2014. staje na noge, uvereni su svi.
Ipak, pitanje koje meštani i dalje postavljaju jeste zašto je bilo potrebno čak dve godine da se zavrnu rukavi i krene u rešavanje jednog od najvećih ekoloških problema u Srbiji.
Umesto ovih radova, mesecima smo slušali kako se političari utrkuju da krivicu svale na vlasnika jalovišta – iako su zakoni državi, zbog građana, dozvoljavali intervenciju.
Država se na kraju ipak suočila s problemom, ali, kako smatraju meštani, nedovoljno brzo.
Pomoću 219 miliona dinara iz Evropske unije, na sanaciju bi konačno u septembru trebalo da bude stavljena tačka.
Detaljnije u prilogu Adama Santovca:
