Troje lekara Instituta za onkologiju, optuženih u aferi citostatici, oslobođeno je u Specijalnom sudu u Beogradu jer, kako je obrazloženo, nema dokaza da je u opisanim radnjama bilo elemenata krivičnog dela.
Zoran Bekić, nekadašnji načelnik Odeljenja pedijatrije Instituta za onkologiju, Ivana Popović, nekadašnja načelnica apoteke Instituta i Zoran Tomašević, tadašnji zamenik direktora Instituta, oslobođeni su optužbi da su u periodu od 2007. do 2009. godine, sa predstavnicima farmaceutskih kuća nameštali tendere i favorizovali lekove – citostatike, koje proizvode te kuće.
Sud je utvrdio da radnje koje su preduzimali nemaju elemente krivičnog dela.
U obrazloženju koje je pročitala sudija Vera Vukotić, između ostalog je navedeno da je jedan od načina davanja mita lekarima bila isplata po osnovu autorskih ugovora za poslove koje nikada nisu obavili, dok je sud zaključio da su za realizaciju ugovora odgovorne farmaceutske kuće, a ne lekari, pa ih je je oslobodio odgovornosti.
Na zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal, Viši sud je produzio rok za dostavljanje žalbe na presudu, pa se očekuje da će ona biti podneta u roku od 30 dana.
Lekari i njihovi branioci zadovoljni su oslobađajućom presudom. Advokat Marko Nicović, koji je na suđenju zastupao Tomaševića, kaže za N1 da država nije postupila pravilno kada su u pitanju domaći lekari. On podseća da je Tužilastvo pre četiri godine sa optužnice „skinulo“ predstavnike farmaceutskih kuća, jer su po osnovu oportuniteta, odnosno dogovora sa Tužilaštvom, uplatili milion i po dinara u budžet u zamenu za odustajanje od krivičnog gonjenja.
„Država je napravila dil. Oni su platili novac državi i država ih je oslobodila“, navodi Nicović i dodaje da se radi o licemerju predstavnika države, ali i pravnom paradoksu.
„Kada nekoga optužite za davanje mita, onda moraju da odgovaraju i davalac i primalac mita. A ovde su odgovarali samo navodni primaoci mita, a davaoce je država oslobodila“, naveo je Nicović, dodajući da je optužnica, koja je četiri puta menjana, „veštačka konstrukcija“.
Afera izbila pre šest i po godina
Asfera citostatici izbila je pre šest i po godina, a u njenom fokusu našlo se petoro lekara i funkcionera sa Instituta za onkologiju i petoro službenka farmaceutskih kuća. Osmoro ljudi uhapšeno je 30. juna 2010. godine u policijskoj akciji kodnog imena „Kraba“ i određen im je pritvor.
Pored Bekića, Popovića i Tomaševića, tada su privedeni i direktor Instituta za onkologiju Nenad Borojević, kao i direktor preduzeća „Roš“, Vojislav Petrović, direktor onkološkog sektora u „Farmasvisu“ Andrej Soretić i dvoje menadžera preduzeća „Astra Zeneka“ Predrag Marinković i Ana Matović.
Javnost je bila ogorčena na lekare, a dodatan gnev izazvala je izjava ministra policije Ivice Dačića, data dan nakon hapšenja, da su Borojević i njegovi saradnici, „da bi povećali potrošnju, osumnjičeni da su prepisivali više lekova nego što je pacijentima bilo potrebno“.
Optužnica kojom se lekari terete da su primali mito od farmaceutskih kuća, kako bi nameštali tendere za nabavku citostatika, podignuta je 29. decembra 2010.
U njoj se navodi da su se lekari Instituta za onkologiju od marta 2007. godine do kraja 2009. godine dogovarali sa predstavnicima farmaceutskih kompanija da im unapred daju podatke o potrošnji citostatika i o planiranim javnim nabavkama.
Dodaje se da su lekari uticali na povećanu potrošnju citostatika nekih farmaceutskih kuća, kojima su dostavljali informacije, na osnovu kojih su dostavljale najpovoljnije ponude, a onda sa njima zaključivali ugovore o kupovini citostatika. Lekari su, prema optužnici, dobijali novac od farmaceutskih kuća i na njihove račune uplaćivan je novac za navodne autorske honorare.
Kako piše, 2008. godine za nabavku jedne vrste citostatika potrošeno je 28,8 miliona dinara, a 2009. godine tri puta više, 84,6 miliona dinara, a pretpostavlja se da su lekari uzimali pet odsto od celokupnog ostvarenog prometa citostatika. Kao organizator grupe imenovan je Borojević.
Nagodba sa Tužilaštvom
Pre početka suđenja, Jasmina Gutović iz farmaceutske kuće „Merk“ sklopila je sa Tužilaštvom sporazum o priznanju krivice, u kome je priznala da je davala mito, dok se Goran Orlić, nekadašnji direktor „Aktavisa“, nije ni našao na optuženičkoj klupi, jer je ranije podneo krivičnu prijavu u kojoj je opisao kako je podmićivao optužene.
Suđenje je počelo 24. maja 2011 godine i svi optuženi negirali su krivicu. Prvooptuženi dr Nenad Borojević je na sudu tvrdio da se tenderima nikada nije bavio i da je formalno potpisivao ugovore, kao i da veruje da su njegove kolege nevine.
Međutim, u sred suđenja, 11. januara 2012, Borojević je izvršio samoubistvo. U oproštajnom pismu, koje je ostavio, naveo je da nije izdržao pritisak pod kojim je bio zbog hapšenja i sudskog procesa.
Borojević je poznat i kao lekar koji je policiji prijavio bivšu manekenku Katarinu Rebraču da Institutu za onkologiju nije uplatila novac iz donacija. Rebrača se, međutim, na suđenju branila tvrdnjama da iza njenog hapšenja stoji Borojević i da je do njega došlo kad je počela da se raspituje gde su potrošene pare koje je njen fond dao Institutu. To suđenje je i dalje u toku.
U međuvremenu je u nastavku akcije „Kraba“ 17. marta 2011 uhapšen i biznismen Dejan Dragojlović, zbog sumnje da je sarađujući a Borojevićem oštetio Institut, ali je u junu ove godine pravosnažno oslobođen bilo kakve odgovornosti.
