„Ako sam nenamerno rekao nešto što je mešanje u unutrašnju politiku Srbije, to nije bilo ono što sam hteo. Ali mi smo tu da predstavimo naše vrednosti, naše ideje – šta je to jaka demokratija… Ja neću govoriti o Srbiji, govoriću o svojoj zemlji. Ako bi u mom susedstvu došli neki ljudi, usred noći, da sruše neku zgradu, i kad bih ja zvao policiju i niko ne bi došao, ja bih bio jako razočaran“, rekao je Skat. Vladavina prava je osnova demokratije, svaki građanin treba da oseća da je zakon isti za sve, podvukao je.

„Isto, mi verujemo u slobodu govora – da svaki građanin ima pravo da izrazi nezadovoljstvo vladom i politikom“, rekao je ambasador i istakao važnost debate i toga da istrage treba da se dovedu do kraja.

Pitanje: Rusija ili Zapad

„Mnogi postavljaju to pitanje – moramo li da budemo prijatelji sa Rusijom ili sa Zapadom, a ja to ne vidim tako. To je falš izbor. Srbija može da ima dobre odnose i sa Rusijom i sa Zapadom, bez promena, onako kako je bilo u prošlosti, tako može biti i u budućnosti“, istakao je.

Na pitanje da li će Srbija, ipak, morati da uskladi svoju politiku sa spoljnom politikom EU, kaže: „Koliko ja razumem sistem EU, ima više poglavlja, a jedno je 31 koje podrazumeva usklađivanje spoljne politike, a koliko ja razumem, ono stupa na snagu kad zemlja uđe u EU… Što se tiče Srbije, mislim, da je pitanje više o vrednostima… Ali, kad Rusija krši međunarodni zakon i kad EU reaguje na to, pitanje je onda da li Srbija stoji iza vrednosti EU i međunarodnog zakona ili je prijateljstvo sa Rusijom jače od toga, bez obzira šta uradili… Kad tvoj prijatelj nije u pravu treba mu reći: Ej, čekaj, bre, to je previše“.

„Pomoć Sirijcima preko Rusa – čudan izbor Srbije“

Osvrćući se na nedavnu izjavu da je čudan izbor Srbije da humanitarnu pomoć Siriji pošalje transportnim avionima Rusije, ambasador kaže da za tako nešto ima raznih kanala.

„Niko nema problem protiv humanitarne pomoći i sve je dobrodošlo sirijskom narodu, ali ima raznih kanala za tu pomoć… UN je taj kanal, EU je lansirala svoj kanal, Rusi su isto tražili… Ali, u isto vreme, kad Rusi žele da pokažu da hoće da dostave pomoć Sirijcima, oni ih bombarduju… Kad su rekli: ovo je pomoć za Alepo, oni bombarduju bolnice, i konvoj UN. I zato je to malo čudan izbor za Srbiju“, naveo je.

Srpska vojska za opremu i obuku gleda u NATO

Govoreći o saradnji vojski, kaže da je saradnja između dve zemlje ogromna. Govoreći o NATO, kaže da ta alijansa nikog ne prisiljava da bude član, da je Srbija izjavila da neće u članstvo. Ali, kako navodi, Srbija može da bude dobar partner, kao što su Austrija i Irska, koji nisu, takođe, članice.

„Izbor Rusija ili NATO – ja to vidim kao pogrešan izbor – nema tog izbora… Može Srbija sarađivati i sa jednim i drugim“, kaže Skat. On primećuje da srpska vojska ima dosta vežbi s ruskom i da su one javne, a dodaje da nema ništa protiv toga. Ipak, smatra da su za Srbiju važnije brojne operacije koje VS ima sa NATO, kojih je, kako navodi, bilo stotinu i više. Naročito je istakao doličnu saradnju u mirovnim misijama.

„Koliko znam, srpska vojska traži da njihova oprema i obuka budu najbolje na svetu i oni gledaju u NATO za to“, naglasio je.

„Ratni zločinci ne mogu šetati ulicom“

Dijalog sa Kosovom je veoma bitan za stabilnost regiona i za budućnost i Kosova i Srbije, ali se sve odvija sporo, ocenjuje Skat. Blili su neki dogovori i oni treba da se ispune, a sada se vode pregovori o tome kako da se ispune, i tempo nije brz i to je problem, dodaje. „Koliko vidim, EU traži progres u tim razgovorima“.

On dodaje da ni Kosovo nije ispunilo ono što je dogovoreno (ZSO), ali da je za Srbiju bolje da obrati pažnju na ono što je ona obećala i da uradi sve što može u vezi sa tim. Tada neće biti izgovora u Briselu, ako Srbija uradi sve što treba, dodao je.

SAD nisu deo tih razgovora, ali radimo sa partnerima, sa EU i Srbijom i Kosovom, da idu napred, da napravimo most, kaže Skat i dodaje da je to, na kraju krajeva, pitanje Kosova i Srbije.

SAD su mnogo podržavale zakon i osnivanje suda za zločine OVK, navodi on. „To je važno za pomirenje i odnose u ovom regionu, da svi pogledaju unazad i priznaju kad su nešto pogrešno uradili“, rekao je i dodao da ne mogu ratni zločinci šetati ulicom.

Pitanje poreza i sudskog procesa – problem za investitore

Govoreći o kompanijama koje ulažu i koje su zainteresovane za investicije u Srbiji, kaže da je ono što ih privlači u Srbiji „radna snaga sa povoljnim cenama“, što radnici govore jezike i rade dobro posao.

„U ekonomskom sektoru vidimo nekoliko problema – prvi je trasparentnost… Svi investitori, i strani ali isto i srpski, žele da znaju kakvi su zakoni, koliki su porezi, šta treba da plate… Oni vide isto teret parafiskalnih troškova koji su veoma visoki, ali isto hoće sudski proces koji funkcionniše, da odluka bude u roku koji je realan. Sada proces ide od 8 do 12 godina u komercijalnom sektoru, to je predugo“, navodi.

Pitanja koja vuku Srbiju natrag su pitanja poreza, sudskog procesa, ali Srbija ide na bolje i to je najvažnije – da reforme idu napred, rekao je i podsetio da je Srbija napredovala na Duing listi.

„Regionu potrebni lideri koji imaju viziju za budućnost“

Na pitanje da li ima razloga da se plašimo konflikata u regionu ili je to jedna vrsta projekcije političara u regionu, kaže da svakako misli da ima razloga da se bojimo, ali i da treba da se radi na tome da se problemi reše.

„Mislim da bi trebalo više misliti o stabilnosti regiona, o pomirenju, o pokušaju da se naprave dobrosusedski odnosi zemalja u regionu… Nažalost, često političari zbog nekog kratkog roka koji imaju u svom programu, rade stvari koje su protiv toga. Ali, ja mislim da nam trebaju lideri u ovom regionu, koji imaju viziju za budućnost“, rekao je američki ambasador.

Govoreći o referendumu u RS, Skat kaže: Mi smo, kao i Srbija, bili garant Dejtonskog sporazuma. Mislim da je Dejtonski sporazum, koliko ima svoje probleme, ipak izgradio jedan sistem stabilnosti posle rata. I taj sporazum kaže da postoje neke institucije iznad etničkih grupa tamo, a jedna od njih je Ustavni sud, a Ustavni sud je rekao da je ovaj referendum protiv Ustava. Odgovornost svih strana je da podržavaju Dejtonski sporazum i da rade protiv svih koji rade nešto protiv Ustavnog suda. Nažalost, gospodin Dodik je otišao u neki drugi pravac i mislim da to pravi nestabilnost u ovom regionu, koja nije poželjna nikome“.

Komentarišući odnose sa Hrvatskom, kaže da je retorika bila dosta jaka sa svih strana. „Nadam se da će ova nova vlada biti vlada koja će pružiti ruku Srbiji i da će Srbija primiti tu ruku“. Potrebno je, kaže, govoriti među sobom, a ne samo govoriti protiv komšija.