Srbija će u januaru dostaviti Evropskoj komisiji svoje prve polugodišnje izveštaje o sprovođenju aktivnosti u poglavljima 23 i 24 od njihovog otvaranja, dok se evropski izveštaj o tim aktivnostima očekuje u martu, rekla je šefica pregovaračkog tima Srbije u pregovorima o članstvu u EU Tanja Miščević.
„Naš je zadatak da do kraja januara njima predstavimo prve polugodišnje izveštaje nakon otvaranja poglavlja, koje onda oni predstavljaju državama članicama… Svakako posle januara mi šaljemo izveštaj i to će biti prvi polugodišnji izveštaj. Evropski izveštaj će državama članicama biti predstavljen u martu“, rekla je Tanja Miščević.
Ona je rekla da nema nedoumica o tome kako će se EU izveštavati o sprovedenim aktivnostima, a da Vlada Srbije razmatra kako da u praćenje i sprovođenje akcionih planova uključi civilno društvo, s obzirom na odličnu saradnju u izradi tih planova.Tanja Miščević je rekla da ostaje da se vidi da li će civilno društvo biti konsultovano pre ili posle predstavljanja izveštaja o sprovođenju aktivnosti i da će se o tome razgovarati posle praznika sa Evropskom komisijom.
Na sastanku predstavnika pregovaračkog tima Srbije i Nacionalnog konventa EU (NKEU) o metodologiji izveštavanja za poglavlje 24, šef pregovaračke grupe za to poglavlje Zoran Lazarov je rekao da je u celini zadovoljan sprovođenjem Akcionog plana za poglavlje 24, ali da za sada ne želi da govori o procentima ispunjenosti.
On je rekao da su aktivnosti iz plana preduzimane i pre otvaranja poglavlja, da neke aktivnosti nisu sprovedene zbog izazova poput finansijskih problema i održavanja izbora, i da će u 2017. biti uloženi napori da se sprovede ono što nije urađeno ove godine.
Lazarov je istakao da su formirane nove organizacione strukture poput Kancelarije za borbu protiv droga i stalne mešovite grupe za borbu protiv terorzima, da je usvojen novi Zakon o policiji i pripremljen niz dokumenata za reformu ljudskih resursa u Ministarstvu untrašnjih poslova i drugim ministarstvima. On je rekao da su prelazna merila u poglavlju 24 bila očekivana, da će Srbija dva puta godišnje izveštavati Evropsku komisiju o sprovođenju aktivnosti u tom poglavlju, i da je metodologija slična kao u slučaju Crne Gore.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava i koordinator radne grupe NKEU za poglavlje 23 Milan Antonijević je rekao da je bitno otkoniti nedoumice oko metodologije i kvalifikacije mera jer je u poglavlju 23 – pravosuđe i osnovna prava bilo određenih neslaganja kada je reč o ispunjenosti određene aktivnosti.
Tanja Miščević i Lazarov su rekli da svi dokumenti neće moći da budu u potpunosti dostupni javnosti zbog procedura EU, kao i da cele tabele za praćenje napretka neće biti dostupne organizacijama civilnog društva već pojedinici podaci.
Tanja Miščević je podsetila da je sporna oznaka „službeno“ u Uredbi o kancelarijskom poslovanju zbog koje je reagovao poverenik za informacije od javnog značaja, promenjena u „restriktivno“, u skladu sa evropskom pravnom terminologijom, da se oznaka odnosi na dokumente u pregovorima sa EU, i da će moći da bude podignuta pošto se otvori neko poglavlje.
„Dakle, ne tajni dokumenti ili dokumenti sa oznakom tajnosti već dokumenta koja imaju ograničnu dostupnost u toku pregovora do momenta kada postanu dostupna javnosti, a to je momenat otvaranja pregovaračkog poglavlja, odnosno međuvladina konferenja“, rekla je ona.
Na pitanje kako će se pratiti prelazna merila poput toga da policijske istrage treba da budu oslobođene političkog uticaja i upliva kriminala, zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije Srđan Majstorović je rekao da će se ona pratiti u izveštajima.
Lazarov je rekao da potrebne aktivnosti u tom smislu nisu izostavljene iz akcionog plana jer u suprotnom on ne bi bio odobren i istakao da u MUP-u nema politizacije i da zakon propisuje elemente za sprečavanje takvog uticaja.
