Avioni i čokoladice samo su zasladili kraj izborne godine u kojoj se Beograd i Zagreb nisu štedeli. Godinu su počeli razmenom vatre o nabavci naoružanja, nastavili prepucavanjem oko blokade poglavlja, da bi sve začinili protestnim notama uoči godišnjice Oluje.

Zbog oštirh izjava, između kojih se dogodio samo jedan prijateljski gest – susret na mostu na Dunavu, analitičari 2016. ocenjuju kao godinu u kojoj su odnosi Srbije i Hrvatske dostigli najnižu tačku od vremena 90-tih.

„Mislim da se odnosi dve zemlje ne mogu dalje zahlađivati sem da pređu onu crtu, a to je prekid diplomatskih odnosa“, smatra Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam.

Zahlađenja je očito svestan i šef srpske diplomatije Ivica Dačić koji kaže da nije zadovoljan klimom u regionu.“Ta klima svakako ne ide i nije išla u pravcu jačanja našeg međusobnog poverenja i pomirenja”.

Ali, mogla bi krenuti, uveravaju poznavaoci prilika. Naročito posle prošlonedeljne najave hrvatskog premijera da je spreman na razgovor sa svojim srpskim kolegom.

„To bi mogao da bude početak odmrzavanja odnosa na relaciji Beograd-Zagreb, prvo simbolično, a nakon toga da ceo onaj inventar otvorenih pitanja, koji stoji iza nas i koji je čak potencijal za blokiranje puta Srbije ka EU, počne da se rešava jedan po jedan“, navodi Popov.

Susret Vučić-Plenković, međutim, objašnjava Popov, ne bi trebalo očekivati pre jeseni 2017. Jer se hrvatski premijer još bori sa desnim krilom u HDZ-u, dok Srbiji predstoje, izvesno predsednički, a možda i parlamentarni izbori.