Alis Edi ima 23 godine i na "London School of Economics" je stekla diplomu iz politike i istorije. Međutim, život je odveo u drugom pravcu. Danas pomaže izbeglicama širom Evrope i paralelno sa tim se bavi fotografijom, dokumentujući izbegličku krizu. Jedna od njenih fotografija objavljena je na naslovnoj strani Gardijana.

Alis je trenutno u Beogradu, gde priprema obroke za izbeglice.

Sa izbeglicama se prvi put susrela u kampu u francuskom Kaleu. Kako kaže otišla je i mislila da će ostati dan-dva, ali je na kraju sa izbeglicama u Kaleu provela dva meseca.

„To nisam predvidela, promenilo mi je život, onda sam otišla u Grčku, na granicu sa Makedonijom, volontirala sam i istovremeno fotografisala“.

„Na početku sam morala da ubeđujem svoju porodicu, bili su zabrinuti za moju bezbednost, zvala sam ih i uveravala da sam dovbro. Oni znaju da je moj posao važan i da ima cilj, ali na početku je bilo teško“, kaže Alis Edi za N1.

Organizacija „Help refugees“ nastala je tako što su dva prijatelja želela da kamionom odu do kampa u Kaleu i skupe hiljadu funti donacija nedeljno. Međutim, uspeli su da skupe 56.000 funti i sada su najveći distributeri donacija u Evropi. Kako kaže Alis, okupili su se ljudi bez iskustva, koji su samo želeli da pomognu onima kojima je pomoć neophodna.

„Ja sam bila deo grupe koja je pravila sedam hiljada odbroka dnevno, to je zaista mnogo. Sada sam u Srbiji, došla sam da se pridružim prijateljima, ovde spremamo hranu i srećna sam što sam ovde. Smatram da radimo važan posao“.

Govoreći o odnosu prema izbeglicama u Evropi ona kaže da ima onih koji žele da pomognu, ali da vidi i negativne stavove.

„Ljudi su uplašeni, vide izbeglice kao pretnju, na političkom nivou nije bilo dovoljno koordinirane reakcije, mislim da bi moglo da bude bolje i da zajedno radimo na tome. Mislim da postoji strah od islama i to je dominantno, ljudi su uplašeni. Kada upoznate te ljude, žrvte rata, oni pokušavaju da pronađu sebi bolji život, nisu pretnja, samo žele da bolje žive“.

Kaže da je spremna da svoj život posveti pomoći izbeglicama.

„Ja se nadam da će ti ljudi biti smešteni, oni ne žele da budu u kampovima, već da se integrišu, to su ljudi koji rade, moramo da im pomognemo“, zaključuje Alis Edi.