Medicinska istraga koju je sproveo Haški tribunal pokazala je da među pritvorenicima nema povećanog broja obolelih od malignih oboljenja, nasuprot tvrdnjama bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića.
Haški sud danas je preneo zaključak istrage koju su sproveli specijalisti sa kliničkog centra roterdamskog univerziteta Erasmus da „nema dokaza“ o povećanom broju malignih oboljenja, „ni o povećanom riziku od raka“ među pritvorenicima u sudskom pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen).
Konzilijum je utvrdio i da nema potrebe da se istraga dalje sprovodi.
Karadžić je, na statusnoj konferenciji u aprilu prošle godine, izrazio zabrinutost zbog povećane učestalosti malignih oboljenja među pritvorenicima. Karadžić je tvrdio da je broj obolelih od raka u pritvoru znatno viši od uobičajenog broja obolelih u zemljama bivše Jugoslavije.
Tokom te rasprave i u pismu koje je poslao organima UN, Karadžić je sugerisao da bi uzrok tih oboljenja mogli biti hrana iz plastičnih pakovanja, koja se podgreva u mikrotalasnim pećnicama, i izolacioni materijali u zidovima pritvora.
Karadžićev zahtev da sud o tome sprovede istragu ubrzo je usvojio američki sudija Teodor Meron, predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Haškog tribunala.
Sud je angažovao univerzitetsku kliniku u Roterdamu, koja je formirala naučni tim u kojem su bili: epidemiolog, ekspert za javno zdravlje, epidemiolog za maligna oboljenja, klinički onkolog i biostatističar.
Posle dve posete pritvoru i proučavanja obimnih materijala koje im je dostavio sud, oni su zaključili da su Karadžićeve tvrdnje neosnovane i da je broj obolelih od raka u pritvoru proporcionalno jednak broju obolelih među stanovništvom zemalja bivše Jugoslavije.
Deset malignih oboljenja u 20 godina
U dokumentaciji koju je sud dostavio stručnom komitetu navedeno je da je, tokom proteklih 20 godina, među oko 170 pritvorenih zabeleženo deset malignih oboljenja.
Komitet je, međutim, naznačio da, pre nego što se dijagnostikuje, maligno oboljenje uobičajeno može trajati od tri do pet godina, te da se, stoga, ne može zaključiti da su svi pritvorenici oboleli dok su bili u Sheveningenu.
Haški tribunal osudio je, u martu prošle godine, Karadžića na 40 godina zatvora, proglasivši ga krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Karadžić je oslobođen krivice po optužbi za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u još šest bosanskih opština.I Karadžić i Tužilaštvo su na tu nepravosnažnu presudu uložili žalbe. Tužioci su tražili da Karadžić bude osudjen i za genocid u opštinama i da mu bude izrečena doživotna kazna.
Karadžić je zahtevao da bude oslobođen, a prvostepenu presudu nazvao je „nepravičnom“ i „manjkavom“.
Obe strane sada pripremaju odgovore na žalbe, a potom će sudije zakazati usmenu raspravu o žalbama.
