Eksploatacija maloletnih migranata: Ima tvrdnji, nema dokaza

„To je nešto što ne može lako da se utvrdi, jer mora da se utvrdi na samom delu, moguće je da nedostatak dokaza jeste jedan od velikih problema“, rekao je Sjekloća gostujući u Novom danu, povodom navoda agencije Rojters koji su se pojavili sredinom meseca.

Upitan da li Centar za kriznu politiku i reagovanje, jedna od organizacija koja se bavi migrantima u parku kod beogradske železničke stanice, ima saznanja o ovim navodima, Sjekloća je rekao da su ljudi iz Centra primetili da se određene osobe okupljuju se oko baraka.

„Određene osobe, domicilno stanovnistvo, okupljaju se oko baraka i pretpostavlja se da traže neke usluge. Došli smo do saznanja da im (migrantima) jesu nuđene određene svote novca za seksualne usluge. Međutim, ni u jednom razgovoru vi ne razgovarate sa osobom kojoj je nuđen novac, uvek je to neko ko je čuo da se to dešava. Ali gde ima dima, ima i vatre“, rekao je on.

Daleko veću zabrinutost izaziva, dodao je Sjekloća, to što se ti maloletnici bez pratnje stalno nalaze u društvu odraslih muškaraca iz sopstvene populacije. „Konstantno su u barakama i spavaju sa muškarcima iz sopstvene populacije i mislimo tu je rizik veći jer naši ljudi retko kad zalaze u same barake“, naveo je on.

Sjekloća kaže i da ovaj problem prati ovu populaciju od zemlje porekla do njihovog odredišta i podsetio da je bilo navoda da se u Atini nalaze kvartovi gde domaće stanovništvo može da koristi usluge maloletnika. „Mi stalno ukazujemo da su ova deca u riziku. Jer ako njihovi roditelji plate po 200 dolara do zemlje destinacije, a znamo da ilegalni put kosta šest, sedam hiljada dolara ili evra do zemlje destinacije, postavlja se pitanje šta sve to dete mora da radi kako bi se taj novac otplatio?“, upitao je gost Novog dana.

On je kazao i da u Srbiji maloletnici čine do 30 odsto ukupne populacije među migrantima, a taj broj nekad ide i do 50 odsto.

„Imamo konstantan priliv ljudi sa istoka. Maloletnici bez pratnje su u mandatu Centra za socijalni rad, oni su na terenu i kad izađu na teren urade procenu, ali problem nastaje sa njihovim smeštajem. U Srbiji postoje tri centra, Beograd, Subotica i Niš, ali samo smeštaj u Beogradu ima popunjene kapacitete“, rekao je Sjekloća i dodao da je pitanje za nadležne zašto druga dva centra nisu popunjena.

Kako je rekao, prisutan je veliki broj dece migranata do 14 godina, a Centar za kriznu politiku i reagovanje insistira da upravo ti najmlađi budu smešteni u te objekte.

Problem i u Zakonu o azilu

Komentarišući izveštaj Amnesti internešenela u kojem se navodi da migranti u Srbiji nemaju pristup odgovarajućoj zaštiti i osnovnim uslugama, Sjekloća je ocenio da je najveći problem je u zastarelom zakonu o azilu. Ocenio je i da treba ojačati i zdravstveni sistem kako bi svi ljudi koji se nalaze u zemlji dobili adekvatnu zaštitu.

„Mi u Srbiji smo u paradoksalnoj situaciji, da ako nekome zatreba zdravstvena pomoć on mora da traži azil... kada se omogući zaštita tim ljudima, onda će se govoroiti o pružanju usluga“, rekao je.

Prema njegovoj oceni, postoje određeni propusti u ovoj oblasti, ali postoje i pomaci da se oni isprave.

Upitan da li je 2017. godina izazova za rešavanje problema migranata imajući u vidu politike u svetu, Sjekloća je ocenio da se one menjaju negativno.

„Ono što mi vidimo jeste da se po svetu narativ menja negativno po pitanju migranata i izbeglica. Bojim se da će izbore dobijati osobe koje će imati negativan stav prema njima, koji će imati takav narativ“, zaključio je on.