Voja Žanetić kaže da se, matematički gledano, ovog trenutka ne zna da li će se izbori za predsednika završiti na prvom krugu. Dodaje da Vučić za sada ima oko 46 odsto, a da je za dodatna četiri procenta potrebno da svaki peti neopredeljeni glasa za njega. Slobodan Georgiev ističe strah i veliki pritisak na zaposlene u javnom sektoru.

Slobodan Georgiev, novinar BIRN-a i Vojislav Žanetić, scenarista i marketinški stručnjak, u Danu uživo su komentarisali kampanju za predsedničke izbore.

Georgiev kaže da se vidi da je prema marketinškim agencijama i kladionicama stvar rešena. Mi imamo Vučića koji je prošle godine i dve godine pre toga pobedio na izborima, sada je kandidat za predsednika, i teško je očekivati da njegov rejting pada mnogo u tako kratkom periodu, on jeste najveći favorit, ali treba sačekati nedelju i videti kako će građani da glasaju, dodaje.

Žanetić kaže da je juče na svim medijima video podatak koji nije tačan – da kandidat vladajuće koalicije ima 56 posto, gde, kako navodi, niko nije uračunato, a što je navedeno u istraživanju, da je 18 posto onih koji ne znaju za koga će da glasaju. Kaže da kada se broj neopredeljenih oduzme od 100 posto (82%), onda 56 odsto od toga zapravo jeste negde oko 46 odsto, od ljudi za koje se sigurno zna da će izaći da glasaju, za Vučića, objašnjava matematički Žanetić.

„Da bi se dobilo onih četiri odsto, svaki peti neopredeljeni treba da glasa za njega“, istakao je.

Matematički gledano jasno je i čisto, ako pogledate, ovog trenutka se ne zna da li će se sve završiti na prvom krugu, ističe Žanetić.

Osvrćući se na kampanju, kaže da je poprilično teška za vladajuću stranku – nije se znalo ko će biti kandidat do mesec dana pre izbora (Nikolić ili Vučić), i cela se vodi da se iz prvog koraka pređe 50 odsto – da joj nije cilj da Vučić pobedi, već da pobedi u prvom krugu. Ocenjuje da je drugi krug enigma.

Žanetić kaže da se tu javljaju dva glavna pitanja – da li će biti drugog kruga, i ko će biti protivkandidat, i niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da li će protivkandidat biti Šešelj, Jeremić, Janković ili Beli. On dodaje da neka istraživanja pokazuju da je između ta četiri kandidata egal. A niko ne može baš sa sigurnošću da tvrdi – e baš niko od njih četvorice neće biti u drugom krugom, naveo je.

On je istakao da je problem za Vučićev tim i to šta će biti sa apstinentima.

„Vučićev tim je zbog jurenja tog rezultata pucao apsolutno iz svih oružja, i tek ćemo posle izbora, videti da li je moguće da velikim reklamnim pritiskom uticati na ljude koji se ne opredeljuju za politiku kao za pivo“, kazao je Žanetić.

Žanetić dodaje da Vučić ima 48 posto koji su već glasali za SNS i 8 posto koji su glasali za SPS, ako oni imaju ispod 50 posto to znači da nešto nije u redu sa vladajućom koalicijom, ili sa SNS ili sa SPS.

„Veliki pritisak na zaposlene u javnom sektoru“

Georgiev navodi da u izborni dan ulazimo, a da „znamo da je na Kosovu sve neregularno i rekli smo da je u redu…“

„To ne bi smelo da bude tako. Imate odluku suda da ne možete da glasate na jednom mestu, a da brojite na drugom“, dodao je.

On kaže da postoji ogroman pritisak na ljude, naročito one koji rade u javnom sektoru. Neko im kaže – morate da glasate, vaša porodica mora da vam donese te glasove, naveo je i dodao: „I taj element pravi veliku zbrku i pometnju koja ovih dana postoji među ljudima. Ljudi su na tom nivou pritisnuti, odatle taj strah“.

Dosta ljudi iz javnog sektora je, kao osamdesetih za vreme Slobe kad su pakovani u kamione i autobuse i kad su ih vozili po Srbiji, isto danas postoji takav pritisak, dodaje Georgiev.

„Mi ćemo posle izbora, pod uslovom da bude kontrolora na sve strane, da nema tih bugarskih vozova, mi ćemo imati odgovor na ključno pitanje, a to je da li prevelik pritisak može da daje odgovarajuće rezultate kad je lestvica toliko visoko podignuta. Mi ćemo taj odgovor znati u nedelju“, kaže Žanetić.

Ovo što se desilo sa novinama, koje su na naslovnim stranama objavile reklamne postere Aleksandra Vučića, govori o tome da ljudi koji se nalaze u njegovom štabu imali jednu prilično liberalnu atmosferu po pitanju toiga šta može, da su se njihove želje ispunjene, dodaje Žanetić.

On je istakao da brendiranje inicijala nije video ni kod jednog kandidata u istoriji. Njima je rečeno može sve i svašta, i videćemo da li je taj spisak ispunjenih želja doveo do rezultata, naveo je.

Žanetić je istakao da su u kampanji brendirani inicijali, i da to nije video ni kod jednog kandidata. Videćemo da li je spisak želja koji je ispunjen dao adekvatne rezultate, navodi.

„Bilo u kom marketingu možeš da pritisneš sve ljude da budu svesni da si ti na polici, ali ne možeš da ih pritisneš koliko ti hoćeš da bi te svi kupili“, naveo je.

On kaže da će se na ovoj studiji videti da li preveliki marketinški pritisak daje adekvatan rezultat, ili ima kontra efekat kako neki marketinški stručnjaci tvrde.

„Kao i mnoge stvari u ovoj kampanji, koja mislim da će po mnogo tome biti zabeležena kao jedinstvena, vladajući kandidat je demonstrirao ono što se može nazvati prekomernom upotrebom sile, udaraš na sva zvona… Meni to nije pristojno, ali pričam ovo kao laik“, dodaje Georgiev.

On je podsetio na reči Čedomira Jovanovića s početka kampanje, da jedan dan Vučića (kampanje), košta kao Jankovićeva cela. Žanetić dodaje da bismo danas mogli da kažemo „jedno prepodne“.

Vučić je diktirao kampanju, mišljenja je Georgiev.

Govoreći o opoziciji, kaže da je ona mogla da se čuje više nešto povodom gafova Vučićeve kampanje – zabrana koncerta Vlade Georgieva u Smederevu, slučaj Nataše Jeremić… „Pa su ga (Vučića) savetovali i na mitinzima je stalno kasnije pominjao žene i penzionere“.

Zanimljivo je ovo sa Belim, on je imao sreću da ga tabloidi „bustuju“, dignu, u situaciji kada drugi kandidati nisu imali prostora u njima, navodi novinar BIRN-a.

„Nezabeleženo pojavljivanje Vučića, mislim da se nikada nije desilo u ovoj meri… Izgleda mi to – koliko novca toliko i pojavljivanja“, kaže Georgiev.

„Klizimo ka kompetetivnom autoritarizmu“

Žanetić je dodao da Srbija polako klizi ka onome što se danas u političkoj nauci zove kompetetivni autoritarizam. U vreme kad je taj pojam uveden, navodi Žanetić, njemu je odgovaralo deset država, danas ih ima četrdesetak. Odlika tih društava je da je lestvica demokratije nisko, i da su važni samo izbori u kom se reguliše i legitimiše personalizovana vlast, objašnjava i dodaje da su takve zemlje Rusija, Belorusija, Crna Gora, između ostalih.

Mi još nismo skroz ušli u tu priču, zahvaljujući nekim institucijama koje postoje, rekao je. Ali – dodao je – u narednih pet godina, posle izbora sada, kada nauticajniji čovek bude na mestu najmanje uticajnog čoveka u državi, po Ustavu, moramo da razmislimo – kao za vreme Miloševića, Tadića i sada – da razmotrimo pitanje da li smo mi personalizovano društveno uređenje u kojem zavisimo od volje bilo kog čoveka na vrhu ili moramo da razvijamo malo složeniji sistem i sa takvim sistemom se takmičimo u zajednici razvijenih zemalja, gde zauzimamo po društvenom proizvodu 90. mesto i nema velike šanse da ćemo to mesto da promenimo narednih godina, zaključuje Žanetić.