Uoči Dana studenata, koji se obeležava 4. aprila, Borijan Soković, student prorektor i predsednik Saveza studenata Beograda i Bojan Milenković, predsednik Studentskog paralmenta ukazali su na probleme studenata u Srbiji, pre svega njihovu preopterećenost i uslove završetka studija.
Borijan Soković objasnio je da jedan kredit, odnosno SPB bod podrazumeva oko 25 do 30 radnih sati predispitnih i ispitnih obaveza, ali da u realnosti taj broj sati za jedan ispit, koji vredi 5 bodova, iznosi mnogo više.
Studenti zato traže da se pravila promene i da uslov za upis naredne godine, umesto neophodnih 60 bude smanjen na 48 kredita. Soković objašnjava da bi se na taj način opterećenje studenata svelo na optimalnu meru.
On dodaje da bolonjski sistem visokog obrazovanja ima određene prednosti, ali da se u periodu tranzicije nije stiglo do njegove pune primene.
„Dobro u bolonjskom sistemu jesu krediti jer su oni merilo koliko ste vremena utrošili na određenu oblast. Ispiti više nisu dvosemestralni, osim onih koji ne mogu da se podele na segmente, tako da smo došli do sistema da je prohodnost malo veća. Bolonjski sitem je spustio prosek godina studiranja“, kaže Soković.
Gosti Novog dana napominju da je mobilnost studenata jedna od odlika bolonjskog sistema studiranja, ali da u praksi postoje problemi sa kojima se suočavaju studenti koji su deo školovanja završili u inostranstvu. Naime, njima se u Srbiji često ne priznaju ispiti koje su položili van zemlje.
To je još jedan od razloga zbog kojih se traži izmena Zakona o visokom obrazovanju.
„Zakon je donet 2005. godine, a 12 godina je dovoljan period da svi uoče šta je primenjivo, a šta je potrebno promeniti. Studenti su jasno uočili kontradiktornosti u postojećem zakonu“, kažu predstavnici studentskih organizacija.
Jedna od njih je da student ima pravo da studijski program završi po uslovima po kojima ga je upisao, ali se zbog akreditacije na svakih pet godina dešavaju promene studijskih promena i uslova studiranja, pa se dešava da oni koji oduže školovanje na kraju završavaju nešto što nisu upisali jer su programi u međuvremenu promenjeni.
Promene programa podrazumevaju i uvođenje novih ispita, što nekim studentima, koji su bili primorani da pauziraju kako bi radili, produžava i otežava završetak studija.
Takozvani „večiti studenti“ tražili su produžetak roka koji će im omogućiti da studije završe po starom sistemu školovanja. Soković ističe da oni nisu veliko opterećenje za sistem i da bi njihovo prebacivanje na „bolonju“ uvelo haos jer je pitanje šta bi im bilo priznato od onoga što su položili i na kom nivou školovanja bi se zatekli kada bi se prebacili na novi sistem.
Gosti Novog dana kažu da Ministarstvo prosvete donekle ima sluha za zahteve studenata i da se nije desilo da studenti ne budu primljeni i saslušani, ali da postoji problem sa krovnom studentskom organizacijom SKONUKS, za koju kažu da je ispolitizovana i zloupotrebljena zarad ličnih ciljeva.
„Postoji SKONUS koji je krovno telo studentskih parlamenata i ne bori se za ono za šta se većina studenata bori. To je telo koje je politizovano i zloupotrebljava položaj zarad ličnih ciljeva. Nama je onda teže jer je linija komunikacije studentski parlament, SKONUS, ministarstvo“, objašnjava Soković.
