Profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Miodrag Zec, rekao je da je glavni problem u Srbiji što nikada niko nije rekao kakvu to hoćemo državu i ocenio da je nama je potrebna država "kao mala, udobna kuća".

Prema njegovim rečima, u Srbiji nikada niko nije odogovorio na pitanje da li hoćemo liberalnu ili socijalnu, pravnu ili revolucionarnu, državu stvaranja ili preraspodele, a upravo to je temelj stvaranja jedne zemlje.

„Mi, nažalost, pravimo državu kao što se prave kuće u Srbiji – bez plana, bez programa, veće nego što su ljudima potrebne i uglavnom nezavršene“, rekao je Zec posle tribine „Šta nam se to događa“ održane sinoć na niškom Filozofskom fakultetu.

Prema njegovim rečima, Srbi pate od manije veličine, a treba da shvate da su jedan mali, izmučeni, ostareli narod, dosta problematičnog stanja.

„Mi moramo da to da shvatimo i da krenemo korak po korak da pravimo državu kao malu udobnu kuću, koja ima sve prozore i u kojoj svi prozori dihtuju“, izjavio je Zec i dodao da je to moguće postići, za šta je ključno školovanje.

„Jedna nacija mora imati elitne škole u koje veruje, a ovde se juriša na privatne škole kao na javne funkcije“, rekao je Zec.

Kaže da se u Srbiji deca školuju za inostranstvo i da je to ludilo, odnosno da to ni jedna zemlja na svetu ne radi.

„Srbija ne može da živi od golog fizičkog rada jer nema stanovništvo. Mi nemamo u strukturi stanovništva ljude da stoje po 18 sati“, kazao je Zec.

Ističe da je Srbija u najvećem problemu od svog osnivanja, „za šta postoji 1.001 razlog“, a jedan je ključni i to je manji broj useljenika od iseljenika.

„Dijaspora je uvek dolazila u Srbiju – iz Like, Hrvatske, Bosne i drugih krajeva, i zemlja se podmlađivala. Sada je stalo dolaženje, a intenziviralo se odlaženje i to je veliki problem“, rekao je Zec.

Prema njegovim rečima, nezaposlenost u Srbiji se smanjuje jer ljudi odlaze u inostranstvo.

„Raste izvoz, ali raste i uvoz, a dobit odlazi u Nemačku, Torino, Zagreb i druge gradove“, izjavio je Zec.

Dodoa je da kada govorimo o rastu Bruto društvenog proizvoda (BDP) moramo da vidimo njegovu strukturu.

„Ključno za jedno društvo nije samo stopa rasta, nego šta raste. Kilogram ajfona je jedna cena, a kilogram krompira druga cena“, naglasio je Zec.

Ukoliko u strukturi BDP-a, podvukao je Zec, dominira primarna poljoprivredna proizvodnja onda to nije dobro.