U krivičnom zakonodavstvu žrtve zanemarene

Najčešći problemi su da žrtvi ne bude dodeljen status oštećenog, da istovremeno bude u ulozi žrtve i svedoka, kao i da su posredne žrtve zanemarene.

Svaka žena, žrtva silovanja, u Srbiji biva silovana najmanje dva puta. Ponovljeno silovanje traje duže, i često ostavlja značajne traume, a dešava se na sudu, tvrde pravnici.

„Jedan primer gde je zrtva silovanja bila suvise zatvorena i nije ispričala sta joj se dogodilo, bila je nesigurna u davanju iskaza, rezulturalo je time da je osumnjiceni bio oslobođen, a prema dokazima koji su izvedeni videli su da je problem sto je zrtva bila previse uplasena da bi govorila“, kaže Nina Nicović, advokat.

Grupa domaćih pravnika predvođena JUKOM-om pripremila je preporuke - ključna je uvođenje i definisanje pojma žrtve.

„U zakonodavstvu Srbije prepoznate su 'ranjive grupe', kao ono koje bi trebalo štiti. Međutim, uvođenje pojma žrtve znači proširenje prava njihovih zastupnika u krivičnom postupku bilo bi zasticenija, govorimo i o maloletnicima i o drugim ranjivim grupama – ženama itd, koje bi sigurno bile na adekvatniji način zaštićene,“ kaže Milan Antonijević.

Od preporuka izdvajaju i brisanje odredbe iz zakona kojim je predviđeno odustajanje oštećenog odnosno žrtve od krivičnog gonjenja ukoliko ne dođe na suđenje ili zaštita ličnih podataka žrtve na sudu.