"Kvalitet vazduha normalan", ali ne znamo šta udišemo

Reč je o dioksinima i furanima, supstancama koje nastaju prilikom spaljivanja otpada, bilo da je medicinski ili gradski otpad.

U gradskom Zavodu za javno zdravlje kažu da je na nivou grada Beograda utvrđeno šta treba da mere i da oni obavljaju merenja koja su od njih tražena. Dioksina i furana, na toj listi nema.

„Naše mogućnosti u sprovođenju takvih merenja su definisane zakonom, odnosno odgovarajućim aktima kao što je Službeni glasnik i Program kvaliteta vazduha“, navodi Milan Milutinović, Zavod za javno zdravlje.

Ipak, Srbija se po Stokholmskoj konvenciji o zaštiti ljudi od zagađenja, obavezala da će meriti i vrednosti tih supstanci:

„Ono što propisuje zakon je za svakodnevni život, ovo je vanredna situacija i u ovakvim situacijama imate akutna stanja. Ovaj plamen je vrlo bogat organskim supstancama, toksičnim i karcenogenim i njih moramo da pratimo. Za sada se to ne radi“, kaže Ivan Gržetić.

Ne radi se zato što u Srbiji ne postoje ni oprema ni laboratorija u kojoj bi se vršila ta merenja.

Oprema jeste skupa, i koštala bi preko pola miliona evra, ali je neophodna, kaže dekan Gržetić: „Mi u Srbiji imamo preko 3.500 divljih deponija i svaki požar na nekoj deponiji generiše upravo ove opasne supstance“.

Gradonačelnik Siniša Mali nedavno je najavio da će se polovinom jula problem deponije u Vinči poveriti privatnoj firmi, koja će da sanira deponiju i na njoj napravi fabriku koja će otpad pretvarati u struju.

Ipak, i za to je potrebno vreme. Čak i kada se problem Vinče reši, ostaje problem još oko 3.500 manjih Vinči, širom Srbije.