Cvetković: Nismo zrelo društvo, kasno za unutrašnji dijalog

Vesti 31. jul 201708:13 > 08:14
N1

Glumac Svetozar Cvetković je, gostujući u Prelistavanju štampe na N1, ocenio da je kasno za unutrašnji dijalog, dodajući da kao društvo nismo zreli da se suočimo s tim problemom.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, u autorskom tekstu u Blicu pod nazivom „Za našu decu su laptopovi, a ne topovi“, rekao je da je razgraničenje na ono „što je srpsko i što je albansko“, „jedno moguće trajno kompromisno rešenje“ u predstojećem dijalogu o Kosovu i Metohiji.

Komentarišući to, Cvetković ističe da su za našu decu ajfoni, a ne laptopovi, a da su ovakve izjave  davane i pre 20 godina od strane onih ljudi koji su pozivali na to da ne ulazimo u ono što je usledilo, a tada su bili stavljani na stub srama.

Ocenjuje da je za unutrašnji dijalog prekasno, iako smatra da uvek treba razgovarati.

Mi, uopšte, nismo zreli kao društvo, da se suočimo s tim problemom, naveo je. Da probudite zrelost nakon toliko godina je, kaže, Sizifov posao, ali dodaje: Haj’te, budite zrelost.

Kaže da Kosovo nije problem i da se ceo problem svodi na pitanje komunikacije. Dodaje da je prošle godine sa Goranom Markovićem snimao film i išao svuda po Kosovu. „Mi odavde nemamo nikakvu predstavu kako to tamo izgleda, mislimo da su ljudi izdeljeni, pa neko tamo nešto čuva… Srpska sela su male enklave, ali nikakve vojske ih ne čuvaju…Sada, pojavi se neka budala koja pripuca“, kaže i dodaje da je suština problema u komunikaciji.

Isitče da ljudi koji su pripadnici našeg naroda na Kosovu ne žele da odu odande, žele da tamo žive.

Mi odavde možemo da pričamo da ne postoji granica između Srbije i Kosova, i da to nazivamo administrativnim prelazom, ali ja na svom ajfonu vidim kolone i sa jedne i druge strane, policiju, isto je kao kad prelazite granicu s Hrvatskom, dodao je.

Kad odete u Dečane vas zapanji ta lepota, kaže Cvetković i dodaje da je tamo saznao da su se Albanci skrivali u manastiru za vreme bombardovanja, da su ih naši sveštenici i monasi tamo primali, i da su imali jako dobar kontakt. „I sve je to moglo, ali je neko to sprečio i rekao to tako ne može“.

Epilog (dijaloga) će biti dug, ocenjuje.

Novoizabrani ombudsman Zoran Pašalić smatra da je nepristojno da zaštitnik građana ima platu koju trenutno ima i navodi da će, između ostalog, izmenama Zakona o zaštitniku građana biti preispitan status zaštitnika građana i njegovih ovlašćenja, ali i visina njegovih primanja, kao i celog tima koji sa njim radi. Na to je reagovao i bivši ombudsman Saša Janković, sada lider Pokreta slobodnih građana.

Komentarišući u prelistavanju štampe to, Cvetković kaže da misli da ljudi koji vode države i odlučuju treba da budu dobro plaćeni ili, u suprotnom, upadaju u krug cirkularne korupcije. „Ja da sam predsednik države ne bih se hvalio time da mi je mala plata, ili bilo ko ko je na vlasti“, kaže Cvetković.

On dodaje da ljudi treba da budu dobro plaćeni za posao koji je presudan za nešto, jer upravo tako neće upadati u te dilove u kafanama u nekoj zabiti.

Kratko se osvrnuo na reagovanje bivšeg ombudsmana: „Janković je ušao u političku borbu i mora da reaguje onda, njegova reakcija je logična“.

Mediji spekulišu o tome kako će opozicija izaći na gradske izbore u Beogradu, koji najkasnije mogu da budu održani na proleće naredne godine. Upitan da li veruje u saradnju opozicionih stranaka, rekao je: „Kakva je sreća da se bavim svojim poslom, da uopšte ne moram o tome da razmišljam“. Smatra da na toj relaciji postoji problem lične prirode i sujete, i da nas to prati već dve decenije.

Ocenjuje da se stalno govori o istim temama. Moramo da prestanemo da pričamo o fontani, dajte nešto drugo, rekao je.

Problem je, navodi, naći način da prestane prepucavanje oko toga da li je nešto pametno ili nije, da li treba izgraditi Beograd na vodi ili ne, a tamo niču neke dve zgrade.

„To je naša realnost, ha’jte sada izborite se s tim da je to naša realnost, nemojte sada kao da stanemo tu, da se borimo tu da preuzmemo vlast, mada nećemo, i to se vrti u krug“, kaže dodajući da ne smatra da u arhetektnoskom pogledu grad treba totalno da menja identitet.

Kaže da se posle niza godina našao na gubitničkoj strani, i shvatio da su sve bitke izgubili od Terazijske česme, pa kasnije, da su skakali protiv rata, a on desio, da su lupali u lonce 2000…

„Nismo mi tu nešto uradili. Možda jeste naša energija skrenula pažnju svetu na to… Onda je svetu u tom trenutku odgovaralo da se napravi neka promena, svetu sada ne odgovara promena, svetu odgovara ovako kako je, u smislu kako se vode stvari… Svet nas vodi, a mi se kačimo“, rekao je.

Komentarišući DS i njeno delovanje, stranku koju je podržavao, kaže da je sada utopljena u ono što se zove razjedinjena opozicija. „Ima svoj glas, ali taj glas se ne čuje, i ima svoje razmišljanje koje je autentično, za razliku od ovoga sa topovima i latopovima, i oje je možda tada pre 20 godina bilo upravo tako, ali ga niko nije razumeo“, navodi.

„Volja sinovljeva“

Cvetković je pričao i o novom filmu koji radi, a snimanje je u Boru. Radi se o ostvarenju „Volja sinovljeva“, reditelja Nemanje Ćeranića i scenariste Strahinje Madžarevića, koji je izabran na konkursu Filmskog centra Srbije, a koštaće 200 hiljada evra. Uz Cvetkovića, u filmu glume Žarko Laušević, Igor Benčina, Slavko Labović, Branislav Lečić i Bojan Krivokapićem, Sergej Trifunović…

Kaže da su, uz ta velika imena, uključeni i neki mladi ljudi. Najviše mi se dopada kod ove dvojice autora zato što su se odlučili da izaberu lica koja nisu izlizana u kinematografiji, u prvom redu Igor Benčina, kaže Cvetković, dodajući da on igra njegovog sina u filmu.

„Tu ipak počiva glavni tok filma, na glumcu o kom govorim, i jedne glumice koja je već napravila značajan skok ove godine, pojavom u filmu „Otadžbina“ Olega Novkovića, Martom Bjelicom“, rekao je.

Uz ovu tematiku filma, uz tu energiju i rešenost da naprave to, ambiciju koja podseća na nešto što je velika produkcija, sa velikim zahtevima, mislim da je taj film nešto što mislim da će ostaviti traga u našoj kinematografiji, naveo je.

Retki su filmovi kod nas koji bi mogli da se smeste u sajns fikšn, dodao je.

Taj dolazak u budućnost, može da predstavlja povratak u prošlost, to je ono što je zastrašujuće, i to je ono što se vidi u filmu, naveo je.

Ocenjuje da je u pitanju zahtevan film. Produkcija je vrlo smelo ušla u celu stvar, u tom smislu kako će to da izgleda, naveo je.

Kaže da bi trebalo odustati od poređenja sa „Pobesnelim Maksom“, što se radi u medijima, jer će film biti nešto autentično.

Celo gostovanje pogledajte u videu: