Mediji i opozicione političke partije već uveliko govore o tome ko će s kim i u koliko kolona izaći na izbore u Beogradu. Zoran Gavrilović, programski direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) podseća da ovi izbori još nisu ni raspisani i dodaje da mu kolone o kojima se govori liče na seoske litije.

„Mislim da je tema izbora u Beogradu irelevantna“, rekao je Gavrilović u Novom danu i dodao da bilo kada da se oni raspišu i u bilo kakvim sastavima da izađe opozicija, Srpska napredna stranka će ostati najsnažnija ukoliko se ne reše dve stvari – funkcionisanje institucija koje nedgledaju izbore i pitanje medija.

Prema rečima programskog direktora BIRODI-ja javno mjenje u Srbiji je jako apolitično, što se vidi i po samim političkim partijama.

„Bojim se da smo žrtva političkog populizma. Političke stranke traže lidera koji će biti spaslac, a iza njega idu kolone podržavalaca. To mi liči na seoske litije“, objašnjava Gavrilović.

Agencija Faktor plus objavila je rezultate svog poslednjeg istraživanja, koje su prenele dnevne novine, a prema kojima je Srpska napredna stranka najsnažnija. Gost Novog dana kaže da bi trebalo regulisati ponašanje istraživača javnog mnenja i vlasnika agencija i ističe da se u predstavljanju istraživanja u Srbiji krše međunarodni standardi.

„Vi morate da kažete ko je finansirao istraživanje, kada, na kom uzorku. Jedina tema je bila procena rezultata predsedničkih izbora. U našim istraživanjima fali debata o tome ko su apstitnenti. Zašto mi nemamo istraživanja u kojima se objašnjava veoma visoka popularnost Aleksandra Vučića, prvo kao premijera, a sada i predsednika“, pita gost Novog dana.

Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos Stratedžik marketinga, rekao je dnevni list Danas da Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd može da ugrozi opoziciju na beogradskim izborima.

„Ja bih bio srećan da ovaj tekst sadrži bilo kakvo istraživanje, ovo je više politička ocena kako će neki kandidati da prođu na izborima, koji još nisu raspisani. Ovo je nešto što nije dobro, imamo problem velike apstinencije, posebno mladih. Informišu se na društvenim mrežama, traže sami informacije“, ističe Gavrilović.

On smatra da je i pojava Ljubiše Preletačevića Belog posledica tog apolitičnog trenda.

„Mi smo depolitizovano društvo, tome doprinosi i stanje u medijima koji prave kult ličnosti“, rekao je programski direktor BIRODI-ja.

„Građani na TV videli debate kojih nije bilo“

Kada je u pitanju situacija u medijima, on kaže da je situacija za 25 odsto gora nego 2012. godine. Predsedničke izbore na kojima je pobedio Aleksandar Vučić ocenjuje kao aklamaciju o Vučićevom prelasku s jedne funkcije na drugu.

„Politička ponuda predsedničkih kandidata je bila siromašna. Kod kandidata na izborima niste imali nikakve konkretne programe. Mi smo radili dve stvari, pratili smo medije i radili istraživanja javnog mnjenja i kada smo uporedili ono što su pričali kandidati i šta su prioriteti građana, to je veliki disbalans“, kaže Gavrilović.

Dodaje da građani medijsku situaciju vide boljom nego što jeste, a kada su u anketi bili upitani da li su videli političke debate na televizijama, odgovorili su da jesu iako ih nije bilo.

„Građani možda proizvode stvarnost koja ne postoji, ne žele da priznaju u kakvoj stvarnosti žive i kakvi su nam mediji. Očito da i ta politička pismenost birača nije nešto na šta se možemo osloniti“, rekao je gost Novog dana.

O „oktroisanom dijalogu“

Predsednik Vučić pozvao je sve društvene aktere na dijalog o Kosovu. Gost Novog dana ističe da u medijskoj situaciji kakva postoji u Srbiji, kada postoje restriktivni mediji, ne može govoriti o dijalogu.

„Priča o dijalogu je kada imate jasne teme i jasne učesnike. Onda jedan bivši kandidat na poredsedničkim izborima iznese tezu da Kosovo treba da bude član Interpola i doživi salvu uvreda“, podseća Gavrilović.

Dodaje da „ne veruje u oktroisane dijaloge“ već u one u kojima svako može da zapodene temu u posle ne bude na naslovnicama tabloida ili na televizijama koje podržavaju vlast.

„Pedest odsto građana smatra da u Srbiji nije dobro govoriti ono što mislite, u takvoj situaciji nema mesta dijalogu“, zaključuje gost Novog dana.