U Šidu novo hapšenje migranata zbog krivičnih dela, ovog puta zbpog pokušaja pljačke prodavnice privedena su dvojica. Ranije bi takva vest izazvala burne reakcije u toj lokalnoj zajednici, ali su incidenti sve ređi. Nadležni tvrde da je u pitanju rast razumevanja lokalnog stanovništva. Šta se zapravo promenilo?
Bager je pre dve godine kao osamnaestogodišnjak došao u Srbiju. Kaže da je u početku bilo manjih problema, jer se teško sporazumevao, ali da je brzo stekao prijatelje i počeo da uči. Prvo jezik.
„Četiri meseca idem u školu Branko Pešić. Za sada ostajem ovde i živim normalno. Čime se baviš? Ništa, malo učim engleski i srpski i u kampu igram bilijar, jedem i spavam, samo to“, kaže izbeglica iz Avganistana Bager Rezai.
Iskustva koja Fateme ima su značajno drugačija. Dok pravi ogrlicu za svoju ćerku i čeka red da ode u Nemačku kako bi nastavila da se školuje, kaže da u Srbiji nije bila srećna. Često je nailazila na neprijatne ljude, ne samo na ulici, već i u institucijama.
POVEZANE VESTI:
„Dešavalo se da me vređaju ili gledaju čudno zbog mog izgleda, ali bi se uvek našao neko ko bi mi priskočio u pomoć. Ni u kampu nije bilo ništa bolje i često se dešavalo da ljudi neće da mi pomognu u onoj meri u kojoj sam se tome nadala. Takođe, pošto imam rak, kada želim da odem kod lekara, nema ko da mi organizuje odlazak. A i kad uspem odem, ni lekari ne obraćaju previše pažnje na mene“, rekla je Fateme Tejmudi, izbeglica iz Avganistana.
Opština Šid jedna je od sedam opština koje je migrantska kriza najviše pogodila. Nakon serije incidentata, ali i izmeštanja izbegličkog centra, situacija je mirnija. A recept je jednostavan.
„Kroz razgovor se svi predmeti i poslovi rešavaju. Zajedno uređujemo obale reka, obale jezera, naša deca zajedno sa njima učestvuju u kulturnoumetničkim programima, mi njih integrišemo kao naše građane“, navodi zamenik predsednika opštine Šid Zoran Simenović.
U prilog tome ide i zvanična statistika.
„Postoje i problemi koji su izraz ponašanja pojedinaca, u ovom trenutku ima takvih pojedinačnih problema, pokušavamo da ih rešimo i suzbijemo i mislim da to radimo uspešno, u ovom trenutku to su sporadični i vrlo retki incidenti“, kaže državni sekretar ministarstva za rad Nenad Nerić.
Ipak, ključ suživota je u razumevanju i prihvatanju različitosti, tvrde u Fondaciji Divac, koja je upravo okončala dvogodišnji projekat pomoći lokalnim samoupravama.
„Mi moramo da budemo svesni da ovi ljudi žive u kampovima, nervoza je velika. Sede tamo i ne znaju kakava im je budućnost, oni ne žele da ostanu u Srbiji, ali sve granice su zatvorene, javlja se frustracija“, objašnjava direktorka Fondacije Divac Ana Koešal.
Broj izbeglica i migranata u Srbiji smanjen je u proteklih mesec dana i danas ih je 4107, pokazuju podaci Komesarijata za izbeglice. Pored njih, još oko 500 ljudi boravi van organizovanih centara.
