Najavljena Deklaracija o zaštiti i očuvanju srpskog naroda između Srbije i Republike Srpske, u trenutku kada na Balkanu vladaju tenzije, predstavlja dodatnu provokaciju, ocenila je Ivana Jeremić, zamenica glavnog urednika Centra za istraživačko novinarstvo (CINS). Ona dodaje da ne može da tvrdi da iza te provokacije stoji namera.
„Ako pročitate šta bi trebalo da sadrži deklaracija između Srbije i RS, to su odredbe da mogu da koriste ćirilicu, da se izjašnjavaju kao Srbi, što im već niko ne brani i suštinski nije promena, ali šalje poruku da se solidarišemo i povezujemo sa ljudima iz RS. Šalje poruku da ponovo unosimo neki razdor“, objašnjava gošća Novog dana.
Prema njenom mišljenju, najavljena deklaracija podseća na priču o referendumu u Republici Srpskoj, koja se kako kaže, pokrene čim ponestanu druge teme za kampanje.
Bosna i Hercegovina tvrdi da je stav Srbije licemeran jer s jedne strane pruža ruku pomirenja, a s druge najavljuje deklaraciju. Jeremić kaže da je stvar konteksta u kome se ona usvaja i koliko je zaista neophodna u ovom trenutku.
„Jačanje nacionalnog identiteta na Balkanu nas nikada nije odvelo u bolju budućnost. Ovo je potpuno pogrešan trenutak da insistiramo na ovakvim stvarima, a pritom nas ništa ne sprečava da jačamo svoj jezik i kulturu“, objašnjava zamenica urednika CINS-a.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je formiran tim koji će raditi na pisanju Deklaracije o zaštiti i očuvanju srpskog naroda, mada javnosti još nije poznato ko će u tom timu biti. Gošća Novog dana ističe da to ko je u timu može značajno da utiče na to kako će deklaracija izgledati.
„Zorana Mihajlovć najžešće napadana ministarka“
Ministarka Zorana Mihajlović i predsednica Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost najavila je usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti, za koji kaže da donosi slobodu, i zatražila podršku za taj zakon. Zakon je predstavila u autorskom tekstu objavljenom u Večernjim novostima pod naslovom „Nismo rođene samo za varjaču“.
Ivana Jeremić kaže da ne treba pričati samo o udelu žena na rukovodećim pozicijama, već i kako se prema tim ženama javnost ponaša. Kao primer navodi upravo ministarku Zoranu Mihajlović, jednu od četiri žene u aktuelnoj Vladi Srbije, za koju kaže da je od svih ministara napadanija najčešće i najžešće, a mnogi komentari tiču se njenog fizičkog izgleda i pitanja da li je našminkana i koliko.
„Premijerka Ana Brnabić je komentarisana zbog toga kog je seksualnog opredeljenja, kako se oblači i da li se šminka, a ne zbog toga kako radi. Izveštavanje o ženama uvek je potkovano time kako one izgledaju, kakve su majke, žene… sve sem onoga o čemu bi trebalo da govorimo“, napominje Jeremić.
Ističe da su dvostruki standardi najveći problem našeg društva, i da kada su u pitanju napadi na žene staje se u odbranu i zaštitu „naših“, ali se ćuti o svim ostalim slučajevima. Kao primer ponovo spominje ministarku Mihajlović koja nije stala u zaštitu odbornice DS iz Vršca, kojoj je lokalni mediji, između ostalog, uputio i seksističke poruke.
„Na slučaju Bratislava Gašića mogla je da se primeti ta licemernost. Ukoliko Zakon o rodnoj ravnopravnosti ima nešto konstruktivno, bilo bi dobro da ga donesemo što pre, ali zakon nije dovoljan ako se društvo ne promeni i ne prihvati da su žene danas na rukovodećim pozicijama i da su itekako sposobne“, kaže Jeremić.
Blic je u svom nedeljnom izdanju objavio tekst pod naslovom „Da li (ne)volimo žene direktorke“, a u kom se predstavlja pomenuti zakon. Ivana Jeremić kaže da se iz naslova može naslutiti u kom smeru ide tekst i da se postavlja pitanje da li su žene dovoljno kvalifikovane ili ne za pozicije koje obavljaju.
„To je razlika između toga da date kvote i imate sistem zasluge, da će nekome biti jasno zašto je neko dobio određenu poziciju“, zaključuje gošća Novog dana.
