Crnobrnja: Prepliću se nadležnosti, Srbija jeste autoritarna

Komentarišući odnose u regionu, kaže da mu izgledaju kao veliko minsko polje, a da te mine postoje decenijama, možda i vekovima.

Odnosi sa BiH su komplikovani, jer je i BiH komplikovana kao celina, i odnosi među enitetima se prelivaju na Srbiju i Hrvatsku, dodaje.

Bitno je da Srbija zaista šalje tu poruku da ona nije pretnja BiH, a s druge strane BiH, pogotovo političari Bošnjaci, trebalo bi da u 21. veku shvate da zbog unutrašnjopolitičkih stvari Srbija ne treba da uvek bude na tapetu, pa da se izmišljaju zločinačka udruženja od ko zna kada, da bi se neke stvari aktuelnog političkog trenutka rešavale, naveo je.

Specifično je za Balkan da se stalno vraćamo u prošlost, i oni narodi koji su više gledali u budućnost, kao Slovenija, bolje su prošli, dodaje.

Komentarišući situaciju u zemlji, kaže da Srbija jeste autoritarna.

"Autoritarne snage u Evropi rastu i okruženi smo ambijentom autoritarizma, koji se kreće od istoka ka zapadu i na zapadu nije neprihvaćen. Vidimo taj talas od Turske pa gore, postoji venac naroda koji praktikuje autoritarnu državnu praksu", kaže Crnobrnja.

I naš narod se vodi, kaže, jakim, čvrstim liderima, koji ne poštuju demokratska pravila i to je kontinuitet u Srbiji više od 100 godina, dodaje.

Brnabić nije klasičan političar i donela je novi senzibilitet, a druga je stvar kako je konstituisana Vlada, kaže on.

"I ne treba da vodi neko glavnu reč, nego u određenim segmentima je neko ustavno zadužen da vodi glavnu reč. Ta preplitanja nisu dobra i otud nama da imamo autoritarnu državu, jer je imamo... Zato što se prepliću nadležnosti, a neke se gube, oduzimaju se određenim institucijama koje bi morale da ih imaju... Nedopustivo je da jedan na jedan kriminalni slučaj koji svi vide iz aviona da je za osuđivanje, zastari... To nam govori o tome da je to država iz kamenog doba... Kako možete da dopustite, da sistem dozvoli da nešto zastari, pa to je oksimoron", kaže.

Ne postoji ni volja ni mehanizam, kaže Crnobrnja, da se osamostali pravosudni deo aparata, i da radi svoj posao.

Kina i Rusija i poruke MMF-u da se promeni

Komentarišući odnose snaga u Evropi i naročito na Balkanu, kao i uticaje Rusije i Kine, kaže da oni postoje. Kina ima mnogo novca, Rusija nema, ali je opipljiv je uticaj njihovog oružja ili njihove pameti, naročito kad je u pitanju veštačka inteligencija, kaže.

Novi put svile za koji je Kina opredelila nekoliko milijardi dolara, nije preko zapadne Evrope i to nešto govori zapadnoj Evropi, dodaje.

BRIKS je dao MMF rok da se promeni, i to je jedan gotovo filmski obrt, ističe. "Rusija i Kine (lideri u BRIKS-u) zaista vuku poteze koji su neočekivani za Zapad, pogotovo za Ameriku, i tu je došlo do jedne nejednakosti u strateškom promišljanju, pogotovo sada dolaskom Trampa", naveo je.

Zakon o rodnoj ravnopravnosti

Upitan o novom Zakon u rodnoj ravnopravnosti, rekao je da je izvodljiva kvota od 40 odsto učešća žena, i da su to pokazali nordijski narodi.

U socijalističkoj Jugoslaviji ta rodna ravnopravnost je bila jedna od glavnih principa emancipacije i to se ostvarilo u Beogradu - u Njujorku niste mogli da vidite ženu da vozi tramvaj u to vreme, dodaje.

Međutim, ocenjuje da se ne treba baviti samo kvotama i njihovim ispunjavanjima, već pažnju treba obratiti i na kvalitet. Promišljanje putem normiranja nije normalno, dodaje. "Kvalitet ne može da se izmeri i normira". Preterana politička korektnost koja je normirana, nije dobra, ako se izgubi elemenat  kvaliteta, dodao je, i kazao da je to ispunjavanje kvota koštalo i Ameriku. Dobijate na nekim mestima nekvalifikovane kadrove, samo da bude ispunjena norma, navodi.

Vučelić i Novosti: "Zašto nisu postavili mlade?"

Komentarišući postavljanje Milorada Vučelića za v.d. direktora Novosti, kaže da je na to mesto trebalo da dođe neko mlad.

"Stanje u kadrovskoj strukturi ljudi koji odlučuju o nekim ozbiljnoim starima u državi je vrlo problematično, u celoj državi, a pogotovo u ključnim organima vršenja i sprovođenja vlasti - meke vlasti ili tvrde vlasti", kaže Crnobrnja.

Nema novih svežih ideja u pomicanju društva, i uvođenja mladih kadrova, dodaje. Zašto tu nije došao neko od 35 godina, ko ima iskustvo, da donese jednu viziju, da napravi multimedijalni sistem, pita gost Novog dana.

Kaže da je to pravi loš primer loše urađene tranzicije u medijima. Mišljenja je da dolaskom Vučelića  neće postojati neki biznis plan za tu kompaniju.

Stanko Crnobrnja je kao nezavisni stručnjak i član komisije koja će raditi na izradi medijske strategije.

Kaže da se očekuje da će prva verzija biti dostupna u oktobru i da tada ide u javnu raspravu. Kaže da je grupa velika i da bi želeli da budu u rokovima, do Nove godine. Nijedan od članova grupe, kojih je 16, nije učestvovao u pravljenju prethodne, kaže, i dodaje da je to Ministarstvo verovatno namerno uradilo. To je pokazatelj, kako kaže, da prethodna strategija nije baš uspela da ključne stvari u medijima sagleda, vidi i uputi razvoj u pravom pravcu. Navodi da je medijska sfera u Srbiji komplikovana sa puno pitanja koja nemaju odgovore.

Celo gostovanje pogledajte u videu: