Šabić o DNK registru: Moguće zloupotrebe, poboljšati zakon

Šabić je u Danu uživo TV N1 objasnio da je reč o specifičnoj obradi podataka, te da DNK registar omogućava invazivan upad u privatnost građana i pristup neslućenom fondu informacija, usled čega su moguće zloupotrebe.

Standardi u svetu, kako kaže, predviđaju da zakon o DNK registru pruži pouzdan odgovor na dva pitanja: prvo - u odnosu na koji krug lica se primenjuju mere, a to je, kako kaže, u nacrtu srpskog zakona definisano na strahovito širok način, i drugo – koliko se dugo čuvaju podaci, što nacrt zakona ne definiše već se poziva na drugi zakon koji možda neće biti ni usvojen, a u čijem nacrtu je, kako upozorava, to pitanje takođe fluidno definisano.

Šabić dodaje i da je iz razgovora sa advokatskim krugovima uočio da postoje rezerve prema tome da DNK registar bude u MUP-u. To može biti i nezavisna institucija koja bi jamčila zaštitu od zloupotreba, smatra Poverenik.

Kao primer mogućih zloupotreba, Šabić je naveo da trenutno vodi postupak nadzora zbog prijave jedne javne ličnosti kojoj je uzet DNK posle jednih demonstracija za prava LGBT populacija, zbog nečega što je policiji ličilo na izvršenje krivičnog dela.

Kasnije je ta osoba pozvana od strane tužilaštva u vezi sa jednim drugim slučajem, jer je pronađeno nešto što liči na njen DNK, a ona je tada bila u inostranstvu i ima alibi, objašnjava Šabić.

“Ako ste u posedu biomaterijala, vi ste u mogućnosti da nespornim učinite prisustvo te osobe na nekom mestu. Postoje različiti stepeni tačnosti, i tu bi procedure trebalo da budu precizne. DNK većine ljudi je strahovito sličan, zbog toga je potrebno precizno definisati”, ističe Poverenik.

Šabić dodaje i da njegove primedbe nisu usvojene u komunikaciji sa Vladom, i da je Nacrt zakona upućen u Skupštinu na usvajanje, zbog čega je pisao predsednicia nekoliko skupštinskih odbora.

Kaže da je naišao na razumevanje predsednika Odbora za ljudska prava Meha Omerovića koji će pokušati nešto da uradi, ali konstatuje da su od argumenata često važniji odnosi većine i manjine, i da će na kraju biti onako kako većina odluči.

Govoreći o slučaju medicinske dokumentacije iz Doma zdravlja Odžaci, koja je neadekvatno čuvana, te se pojavila na društvenim mrežama, Šabić je rekao da je to nije toliko dramatičan slučaj, već česta stvar. Kako kaže, poverenik danas godišnje ima i po 2.500 intervencija, ali sve to je “gašenje požara”, jer Srbiji nedostaje osmišljen strateški pristup zaštite podataka o ličnosti.

Podseća da je Srbija još pre osam godina donela strategiju u toj oblasti, ali konstatuje da ona služi da je pokazujemo partnerima u EU, jer akcioni plan za njeno sprovođenje nikada nije donet.

Poverenik ukazuje i na podatak da je Državno tužilaštvo prošle godine podnelo više zahteva za poništaj akata Poverenika, nego što su sva tužilaštva u zemlji zajedno podnela za povredu prava koje Poverenik štiti.