Hadžić o Zakonu o BIA: Sutra može da pristupi 200 SNS-ovaca

Izmene i dopune zakona o BIA, koje je Vlada po hitnoj proceduri poslala u Skupštinu Srbije, predviđaju šira ovlašćenja direktora BIA, ali i zapošljavanje kadorova rešenjem direktora bez javnog konkursa.

Hadžić kaže da sutra 200 članova Srpske napredne stranke može da potpiše da su zamrzli stranačku finkciju i da pristupe BIA. Dodaje da je to način na koji se trguje uticajem i kupuje lojalnost.

"Mi o radu BIA znamo samo oniliko koliko nam dozvoljavaju da znamo i kroz neke slučajne omaške možemo nešto više da saznamo. Vidimo da nam stalno emituju ta scenarija o udarima, tu se stvara klijentski odnos u kojem ne znamo ko koga, samo znamo ko strada, ko je uskraćen - nosioci vlasti predstavljaju glavnu pretnju za bezbednost građana", ocenjuje Hadžić.

Prema mišljenju profesora Hadžića, najspornije tačke iz Predloga zakona je to što se dokument o organizaciji službe proglašava tajnim, i što davanjem prevelikih ovlašćenja direktoru sve počinje i završava se s njim.

Davanje ovlašćenja direktoru je opravdano za rukovođenje službom, ali po standardima nedostaje druga i treća instanca, kaže Hadžić i precizira da su to Skupštinski odbor za beznednost i Saveta za nacionalnu bezbednost.

Treća sporna tačka zakona, prema njegovom mišljenju, su bezbednosne provere, procedure prikupljanja i čuvanja podataka dobijenih tim proverama.

Savić: Ogromne hipoteke prošlosti

Andrej Savić, profesor Fakulteta za diplomatiju i bezbednost i bivši direktor BIA, kaže da se otvaraju pitanja organizacione strukture i metodologije bezbednosnog rada. Prema njegovom mišljenju, javno se objavljuje samo vrh organizacine strukture bezbednosne agencije, dok se za javnost zatvara ono što je specifičnost rada.

Govoreći o mogućnostima zloupotreba službi bezbednosti, on podseća da su hipoteke prošlosti tragične i strašne i da su službe bile instrument vladajućih političkih struktura, ali dodaje da je društveni kontekst od vremena Ozne, Udbe, DB-a i devedesetih godina radikalno promenjen.

"Mislim da je u predlozima ovih rešenja trebalo blaže iznijansirati, drugačije postaviti stvari. Primer je zapošljavanje bez konkursa. U Jugoslaviji nije bilo konkursa već preporuke, a kandidate je delegirao Savez komunista. Posle 2000. godine mi smo poptuno to učinili otvorenim, otvorili smo stalni konkurs sa određenim procedurama. Ako se ukine taj princip to neće biti dobro, jer dajete moć da se pripadnici takve agencije određuju prema nekim kriterijumima koji nisu kriterijumi struke i profeisonalnosti", upozorava Savić.

Hadžić, međutim, odgovara da nema dokaza da se sitem u Srbijiu poslednjih 20 godina promenio i kaže da je na delu modifikovani autoritarno-cezaristički model.

Podseća da je nekadašnji predsednik Boris Tadić prvi posle Slobodana Miloševića imao kontrolu nad svim službama bezbednosti i da je bilo normalno da nova ganitura predvođena Aleksandrom Vučićem to ne menja.

Ističe da politička klasa nikada nije napravila radikalan rez i izvela račun o učešću službi u ratovima devedesetih, podsticanju na ratove, učešću u ubistvu Zorana Đinđića i učešću u tajkunizaciji privatizaciji.

Savić podseća da je na čelo BIA imenovan kao nestranačka ličnost, a da je to bio nedostatak jer je kako kaže, kao profesionalac morao da se više bori i zalaže za neka rešenja. Hadžić dodaje da direktor BIA iz političkih redova teško može da se odupre pritiscima vladajuće partije.

"I u zrelim demokratijama nosioci izvršnih vlasti hoće na čelu tih službi ljude od poverenja. Ali postoji demokratska procedura izbora, ne može da dođe bilo ko. Nije to stvar lične volje predsednika vlade ili države. Ovde u temelju svega jesu klijentski odnosi. Civilna vlast određuje budžet, BIA i zaposleni zavise od nosioca političke vlasti. S druge strane oni zavise od BIA jer žele da im BIA bude naklonjena i na njihovoj strani. Slžube su se povukle sa javne političke scene, retko su izlazile u javnost, ali sada su nosioci političke vlasti hrupili u službu i oni dnevno hapse, najavljuju hapšenja i udare…", objašnjava Hadžić.

Gosti Pressinga slažu se da je pitanje da li direktor bezbednosne službe treba da bude čist profesionalac ili da ima veze sa politikim, ali ističu da mora da postoji kriterijum i procedura prilikom njegovog izbora, kao i da su deo svoje biografije proveli na bezbednosnim poslovima.