Reakcije na presudu: Odbacivanje tužbi očekivano

Ministar pravde Srbije Nikola Selaković kaže da se dogodilo ono što smo očekivali i ističe da nema razloga da budemo nezadovoljni.

"Sud je utvrdio da nije bilo genocida od strane Republike Srbije. To je ispunilo naša očekivanja. Zadovoljni smo što je konstatovano da nije izvršen genocid nad krajiškim Srbima, sud je opovrgnuo jednu tvrdnju Hrvatske, a to je da su krajiški Srbi napustili Hrvatsku na poziv srpskih vlasti. Odlazak Srba iz Hrvatske je posledica vojne akcije, to je sud potvrdio i zbog toga smo zadovoljni".

Vojna akcija "Oluja" bila je usmerena na odlazak krajiških Srba s nihove teritorije. Sud je pozvao obe strane na međusobnu pomoć i saradnju", kazao je Selaković.

Crnčec: Sud ima visoke standarde

Pomoćnik ministra pravosuđa Hrvatske Ivan Crnčec kaže da, iako su se nadali i želeli da njihova tužba bude usvojena a srpska ne, bili su svesni visokih standarada ovog suda. 

"Zato smo bili suzdražani u očekivanjima. Ova presuda je očekivana", rekao je Crnčec za N1 i dodao da je Hrvatskoj bitno što je utvrđeno da postoji nadležnost za dela pre 1992. godine i da je utvrđena genocidna radnja.

Prema njegovim rečima, sud je utvrdio da je počinjen niz stravičnih zločina. "Smatramo da u materijalu koji smo dostavili ima niz svedočanstava, dokaza da su zločini počinjeni. Smatramo da zločine treba procesuirati. Na Srbiji da ih procesuira pred svojim sudovima".

Crnčec navodi i da je u budućem periodu neophodno da se dostave informacija o nestalim i vrate kulturna dobra a da to može doprineti dobrisusedskim odnosima.

Šef srpskog pravnog tima Saša Obradović ocenio je danas da je ishod postupka pred Međunarodnim sudom pravde očekivan, a da se o operaciji Oluja više ne može govoriti kao o zakonitoj vojnoj akciji hrvatskih snaga.

Đerić: Očekivano

Član pravnog tima Srbije do 2010. godine Vladimir Đerić takođe smatra da je odluka bila očekivana i da se u dobroj meri moglo pretpostaviti još pre desetak godina da će biti tako.

"Sa žalošću mogu da konstatatujem da vlasti u Hrvatskoj i Srbiji posle Miloševića i Tuđmana nisu uspele da politički reše ovaj spor i on se nastavio. Pravnici su radili svoj posao najbolje što su mogli a političari nisu mogli da izađu iz paradigme u koju su ih ubacili Milošević i Tuđman", rekao je Đerić za N1.

Puhovski: Hrvatska doživela veći neuspeh

Politički analitičar Žarko Puhovski ocenjuje da je odbacivanjem tužbi Hrvatska doživela veći neuspeh.  "U osnovi je tako da je Hrvatska doživela veći neuspeh, jer je ona pokrenula tužbu, ali je Srbija prošla lošije, jer je Sud prihvatilo više elemenata hrvatske tužbe, nego srpske protivtužbe", izjavio je Puhovski za agenciju Beta.

Upitan da li će se i kako presuda odraziti na međudržavne odnose Srbije i Hrvatske, Puhovski je rekao da do sada takve odluke nisu bitno uticale na odnose, ali da je pitanje da li će se dati prednost nacionalističkoj ili dobrosusedskoj retorici.

"U ovom trenutku se čini da u Hrvatskoj jača nacionalistička retorika, a u Srbiji je problem nespremnost srpskih vlasti da u skladu sa svojim zakonima procesuiraju Vojislava Šešelja", dodao je Puhovski.

Džuda: Proces besmislen, osim za advokate zbog masnih honorara

Ishod procesa koji su Srbija i Hrvatska vodile pred međunarodnim sudom pravde u Hagu bio je očekivan i neće bitno uticati na buduće odnose dve zemlje, ocenjuje Tim Džuda, dugogodišnji dopisnik londonskog Ekonomista za Zapadni Balkan

"Ceo proces je bio besmislen, izuzev za advokate, koji su masno naplatili honorare, i za neke političare, kojma je poslužio za sticanje političkih poena”, rekao je Džuda za Tanjug.

Džuda smatra da je od početka bilo jasno da ni hrvatska tužba, ni srpska protivtužba nemaju izgleda na uspeh, jer ni jedno relevantno međunarodno pravno telo, pa čak ni organizacije za ljudska prava, nisu tvrdile da je bilo koja strana tokom rata u Hrvatskoj počinila genocid.

On procenjuje da mišljenje MSP da se ni Srbija ni Hrvatska ne mogu smatrati odgovorne neće bitno uticati na buduće odnose dve zemlje, ali da bi bilo nešto sasvim drugo da su jedna ili obe države proglašene krivim.

"Pretpostavljam da su vlade i u Beogradu i u Zagrebu sada odahnule, jer će moći da skinu to pitanje sa dnevnog reda i okrenu se budućnosti”", rekao je Džuda.

[caption id="attachment_4980467" align="alignnone" width="750"]

Ljajić: Hteli smo dogovor, Hrvatska nije smela da preuzme rizik

Potpredsednik Vlade Rasim Ljajić izjavio je za B92 da je od početka bilo jasno da će uzajamne tužbe Hrvatske i Srbije biti odbačene, navodeći da je javnost u Hrvatskoj bila spremna na drugačiji ishod, dok je pravna stručna javnost bila uverena u ovaj ishod sudskog postupka.

On je kazao da je zbog toga Srbija insistirala da se dođe do vansudskog dogovora, odnosno političkog dogovora dve strane, ali da mu se čini da u Hrvatskoj niko nije smeo da preuzme tu vrstu političkog rizika i da uđe u jednu avanturu koja bi mogla da ga košta u smislu podrške biračkog tela.

"Ne verujem da će presuda uticati otrežnjujuće iz prostog razloga jer imamo parlamentarne izbore u Hrvatskoj, nakon predsedničkih izbora. Praktično, vidimo nastavak predizborne kampanje koja će trajati celu godinu", kaže Ljajić.

Potpredsednik vlade je rekao da niko u predvečerje izbora u Hrvatskoj ne misli na normalizaciju ili unapređenje odnosa sa Srbijom navodeći da će Srbija biti tema te kampanje jer može doneti neke političke poene i glasove.

Istakao je da je jasno da je opredeljenje Srbije da ima najbolje odnose sa susedima, da se Srbija trudi da "ne doliva ničim ulje na vatru" i da normalizuje odnose sa Hrvatskom jer je to i u njenom interesu, ali da to ne zavisi samo od Srbije.

Reakcije NVO: Žrtvama zločina obezbediti dostojanstvenu odštetu

Fond za humanitarno pravo (FHP) i Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) Hrvatske ocenili su da današnja odluka Međunarodnog suda pravde o odbacivanju tužbi Hrvatske i Srbije za genocid, uspostavlja istorijsku odgovornost institucija u tim zemljama za nasleđe zločina.

FHP i YIHR Hrvatska ističu da su zaključci tog suda povod i obaveza da institucije obe države preuzmu svoju istorijsku odgovornost za suočavanje sa zločinima počinjenim od strane snaga pod njihovom kontrolom, te da jasnim i konkretnim institucionalnim merama obezbede uslove u kojima će doći do pomirenja dva naroda, na temelju pravde i istine.

"Predlažemo da, sa ciljem priznanja patnje žrtava ratnih zločina, Srbija i Hrvatska žrtvama zločina obezbede dostojanstvenu odštetu i javno poštovanje njihove patnje, te ustanove zajednički Dan sećanja na sve žrtve ratnih zločina u Hrvatskoj", piše u saopštenju.

Varadi: Utvrditi pojedinačne odgovornosti

Sud je konstatovao da su u ratu počinjeni mnogi zločini, ali da oni ne "dostižu prag genocida", kaže profesor međunarodnog prava Tibor Varadi. "Zbog toga je sud sa vrlo ubedljivom većinom odbio kako tužbu tako i protivtužbu. I timovi obe države su manje više bili svesni da će takva odluka biti doneta", rekao je Varadi.

Varadi je istakao značaj utvrđivanja pojedinačne odgovornosti da bi bila zadovoljena pravda žrtava, ali i dodao da je to posao država.

On je ocenio da će današnja presuda biti "signal za otrežnjavanje" i da se umesto nastave sukobi oko toga "koji narod je heroj, a koji zločinac", ići ka tome da se utvrdi šta se desilo i na jednoj i na drugoj strani. Kako je konstatovao, u ovom slučaju je bila reč o tome da li će prvi put u istoriji jedna država biti osuđena za genocid. Jer nikad ni Nemačka nije bila osuđena za genocid, već samo pojedinci, kaže Varadi.

Linta: Dokazano da je cilj Oluje bio uništenje krajiških Srba

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta nezadovoljan je odlukom iz Haga da odbije srpsku protivtužbu za genocid protiv Hrvatske, a smatra da je dobro što je taj sud u celosti odbio hrvatsku tužbu protiv Srbije.

Linta ocenjuje da je naš pravni tim činjenično dokazao da je akcija "Oluja" bila zločinačka akcija čiji je cilj bio ne samo proterivanje već i uništenje krajiških Srba.

Masovni zločini koji su se desili ne samo tokom i posle akcije "Oluja", već i tokom i posle ostalih hrvatskih akcija i u hrvatskim gradovima, bili su deo jedinistvenog plana hrvatskog rukovodstva da se Srbi unište kao narod, istakao je.

Fila: Presuda neće doneti ništa dobro

Beogradski advokat Toma Fila ocenio je da presuda Međunarodnog suda pravde u Hagu o odbacivanju međusobnih tužbi Srbije i Hrvatske za genocid tokom rata 1990-ih godina, "neće doneti ništa dobro".

"Ova presuda će doprineti pogoršanju odnosa Srbije i Hrvatske", rekao je Fila, u izjavi za podgorički portal Analitika.

On je kazao da je presuda očekivana, uz ocenu da "kad se kopa po starim ranama, to ne može da izađe na dobro".

Fila je podsetio da su pravni stručnjaci predlagali da Hrvatska povuče tužbu protiv Srbije za navodni genocid, kao i da Srbija povuče protivtužbu.

"Pokušali smo da ih ubedimo da je to samo gubljenje vremena. Niko nije zadovoljan tom presudom, pre svega, nisu zadovoljni narodi. Oni su očekivali da uspeju u nečemu u čemu niko normalan nije očekivao da će uspeti", rekao je Fila.

Svilanović: Pomirenje kroz unapređenje saradnje

Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović ocenio je da je stvorena situacija koja bi trebalo da javnost dve zemlje usmeri ka rešavanju svega što je iza rata ostalo.

On je, u izjavi Tanjugu, ocenio da samo kroz unapređenje saradnje Srbije i Hrvatske, pogotovu ekonomske, može da se postigne pravo pomirenje.

Tadić: Kitarovićeva i Nikolić da se izvine

Lider Socijaldemokratske stranke Boris Tadić izjavio je da je presuda dobra osnova za "cementiranje mira" u regionu i pozvao predsednike Srbije i Hrvatske da se izvine za učinjene zločine.  

"Mislim da posle presude Međunarodog suda pravde, sadassnji predsednici Srbije i Hrvatske, Tomislav Nikolić i Kolinda Grabar Kitarović, treba da upute reči izvinjenja jedni drugima, ako sam ja to uradio i kada nije postojala presuda, a učinio sam to jer je bilo ratnih zločina, sada oni imaju pravni osnov da nastave politiku pomirenja", rekao je Tadić za agenciju Beta.